Изложба слика Маје Тодић, уметнице из Грачанице, представља публици седамнаест слика у техници акрила и уља на платну насталих у периоду од 2015. године до данас. Маја Тодић школовала се на Факултету уметности Приштина – Косовска Митровица где је дипломирала 2012. године у класи професора Зорана Фуруновића. На истом факултету, године 2015, завршила је и мастер студије сликарства. Излагала је шест пута самостално и учествовала на више од двадесет колективних изложби. Добитница је награде ”Димитрије Поповић” за најуспешнијег младог ствараоца 2014. године коју додељује Дом културе Грачаница.
Искуство одрасања и живљења у непосредном и сталном додиру са свим српским светињама на Косову и Метохији, а најближе и најприсније у загрљају Грачанице Светог краља Милутина, дубоко је утиснуто и у уметнички идентитет сликарке Маје Тодић. Искуство духовног и тактилног додира са осликаним зидовима који своју божанствену лепоту и молитву непрекинуто сведоче и узносе од средњовековне давнине јасно просијава са њених слика. Мотиви са фресака Грачанице, најчешће детаљи одежде архијереја и сликаних застора, те имитације мермерне оплате, сликарским поступком и колористичком гамом која призива у визуелно сећање великане нашег сликарства попут Милуновића и Лубарде и њихова дела из 50-их и 60-их година прошлог века, преображавају се у готово апстрактне слике које, ипак, увек јасно указују на своју идентитетску утемељеност у зидовима српских светиња на Косову и Метохији као и лично искуство њиховог аутора у послу осликавања цркава и поступцима калиграфије.
О томе посебно изражајно и сликарски мајсторски вешто изведено у више различитих или комбинованих теника сведоче новији радови Маје Тодић попут овде изложених слика као што су Печати времена, Симонидина шара, Пећаршија и Калиграфски запис.
Изложба слика Маје Тодић носи назив „Идентитети“. Зашто? Зашто у множини, зашто не једнина – идентитет? Пре свега, зато што Тодићева зна да је идентитет флуидан и да може метаморфозирати. Идентитет разматран у једнини, укида сваку даљу дискусију о било чему, појединац је сведен на ту једну категорију и ван ње не може постојати. Међутим, размишљати у множини, о идентитетима, значи мислити о појединцу као слободном бићу, које припада себи и колективу. „Идентитет је, према томе, учинак идентификације са другима и насупрот њима: догађати се, бити увек недовршен, то је више процес него својство“, исправно уочава културолошкиња и теоретичарка Анамари Џагоуз. Идентитети су код ове сликарке више културолошки и уметнички иако су сви они битно повезани са националним, али без идеолошких и савремених доживљаја овог термина. Ако идентитет у најкраћем дефинишемо као нешто што нас одређује, онда је факат да сви ми имамо више идентитета.
Велики енглески песник Томас Стернс Елиот у чувеном есеју, манифесту модерне уметности, насловљеном „Традиција и индивидуални таленат“ расправља о томе, како стваралац да би био истински мора неговати дијалог са традицијом. Оно што је желео да истакне, јесте да се традиција у индивидуалном таленту наставља и да у њему живи, да она није мртва, већ веома витална и способна да бремени у сваком од нас, у зависности како јој приступимо. Сликарка Маја Тодић изабравши да ствара на простору богате традиције и културе, није ту традицију презрела, већ ју је прихватила. Прихватајући Елиотовско „осећање историје“ Тодићева је у прошлости откривала садашње, а у садашњости прошло. Тако детаљи са фресака косовских и метохијских цркава живе на њеним платнима и са њеним модерним сликарским изразом чине кохерентну садржајност. Баш као што су фреске Грачанице чекале вековима да открију своје боје, Тодићева на својим платнима користи живе, топле боје, које указују на радост живота, на непобедивост духа, насупрот свем мраку у којем је стварала.
Наша традиција пуна је напрасно прекинутих континуитета, пуна рана, то се очитује и на овим платнима, све те цртице, удубљења која су урезивана на нашим фрескама покушај су и да се оствари траг (континуитет) са оним прошлим, али и покушај да се направи дисконтинуитет, који би за крајњи циљ имао потпуно уништење.
Сликарка Маја Тодић, баш као што Елиот наглашава, баштини све оне тековине које јој као припадници једне нације следују, али своју традицију пажљиво бира. Тако ћемо на њеним платнима пронаћи трагове европских и светских сликара, али и домаћих сликара, њених професора, међу којима је и настала особена поетика за коју се усталио термин приштинска школа. И док се орнаменти са краљевских круна, Симонидине шаре на одежди, флорални и анимални мотиви наслућују прикривени наносима боја у потезима пуним живота, слике Маје Тодић говоре истовремено и о радости и патњи, о вртлогу историје и о покушају да се успоставе прекинути континуитети.
Маја Тодић је рођена 1989. године у Приштини. Дипломирала је 2012. године на Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, одсек Сликарство, у класи професора Зорана Фуруновића. Мастер студије је завршила 2015. године на истом факултету. Излагала је шест пута самостално и учествовала на више од двадесет колективних изложби. Добитница је награде „Димитрије Поповић” за најуспешнијег младог ствараоца 2014. године коју додељује Дом културе Грачаница. Уредница је ликовних програма у Дому културе „Грачаница”. Селектор је ликовних колонија „Видовдан” и „Јесен у Призрену”. Селектор бројних групних изложби ствараоца са Косова и Метохије од којих издваја: „Безимени” изложба младих вајара Косова и Метохије (Галерија Мали ликовни салон, Нови Сад); „Лице будућности” Изложба радова младих сликара са КиМ (Завод за културу Војводине). Члан је уметничког савета и жирија за награду „Лонгин” за свеукупно стваралаштво из области ликовних уметности која се додељује у оквиру Видовданских свечаности. Дела јој се налазе у Галеријама: Савремене ликовне уметности у Нишу, Факултета уметности Универзитета у Приштини, Галерија ММЦ Културни центар Нови Пазар, Дома културе Чачак, Галерија Културног центра „Лаза Костић” Сомбор, Дома културе „Грачаница”.
Извор: ТВ Арс Медија
Текст: Јелена Ердељан, Жарко Миленковић
Администратор: ДНМ