ЉУДИ ОЖИЉЦИ
Н.Г.Није то пад са бицикла
као кад смо били деца
Па само устанемо
Стресемо прашину са колена
Марамицом обришемо крв
И кренемо даље, на бициклу.
Овакав пад је понор без дна
Кад једном упаднеш
Не престајеш да падаш
Да тонеш.
Заједно са тобом пада и бицикло
И то дете у нама
И та краста
И та крв
И марамица.
Сви падамо у бездан
Кроз безноћ
Ништа не видимо
Само осећамо пад.
Није нам жао ни бицикла
Ни боли
ни ране
Ни кад ни где ћемо пасти.
Неважно је
Ако падамо.
Нема дна
А ми немамо крила.То су ти тренуци
Кад мислиш, умрећеш
А ти
Родиш се.
Господ има резервних крила
За људе ожиљке.И опет седнемо на то бицикло
Дете у нама
Стресе прашину са колена
Марамицом обрише крв
И весело окреће педале
Као да није ни падало.
Само остане ожиљак,
Али то је знак
Да смо јаки
Да смо победили!И неважно нам је дно
И пад
Добили смо крила
Господу мила!
Н.Г.Није то пад са бицикла
као кад смо били деца
Па само устанемо
Стресемо прашину са колена
Марамицом обришемо крв
И кренемо даље, на бициклу.
Овакав пад је понор без дна
Кад једном упаднеш
Не престајеш да падаш
Да тонеш.
Заједно са тобом пада и бицикло
И то дете у нама
И та краста
И та крв
И марамица.
Сви падамо у бездан
Кроз безноћ
Ништа не видимо
Само осећамо пад.
Није нам жао ни бицикла
Ни боли
ни ране
Ни кад ни где ћемо пасти.
Неважно је
Ако падамо.
Нема дна
А ми немамо крила.То су ти тренуци
Кад мислиш, умрећеш
А ти
Родиш се.
Господ има резервних крила
За људе ожиљке.И опет седнемо на то бицикло
Дете у нама
Стресе прашину са колена
Марамицом обрише крв
И весело окреће педале
Као да није ни падало.
Само остане ожиљак,
Али то је знак
Да смо јаки
Да смо победили!И неважно нам је дно
И пад
Добили смо крила
Господу мила!
ДУКАТ
Као дукат у чесници
Окретали три пута,
Ломили.
Свако себи део
Да нађе дукат цео.
Ни док се месило
Ни док се пекло
Ни док се окретало
Нисмо знали коме ће стићи.
Ни ко ће са дукатом
до следећег Божића ићи.
Са свима за столом
Окретала
Ломила
И у тој хлебној, бескрвној жртви
Пронађох дукат.
Сијаш ми
Вредиш ми
Чувам те.
Свесна да си могао бити
У било чијем парчету.
ЖИВИ, ЗАИСТА
Један Владика је у својој беседи, између осталог, рекао:
„Дете када узме оловку да црта, не размишља о томе какав ће цртеж бити када га доврши. Он тако просто и једноставно повлачи линије без страха хоће ли тај цртеж бити добар. Чак је и сигурно да хоће. Тако и човек треба да повлачи потезе у животу, без страха. Да тако и живи.“ И заиста, како је човек ослобођен свих вањских страхова, у ствари, једини слободан човек. Сада смо, као никада, у времену где страх игра најважнију улогу у нашим животима. Ако му се предамо неминован је пораз нашег слободног духа.Чега се бојимо ако знамо да само један отвара и затвара наше очи?! У шта то сумњамо ако верујемо? Зашто се бојимо да ћемо изгубити посао, пријатеља, новац… Kако се не бојимо да ћемо изгубити оно највредније, Бога у себи. ОСЕЋАЈ?! Замислите како би , ионако страшан свет, био језив без емоције, осећаја према другом човеку!? А то полако губимо плашећи се да не изгубимо нешто материјално а самим тим и надокнадиво. Јурећи да нешто завршимо, одрадимо, стекнемо, постигнемо, ми заборављамо основно и главно. Да ЖИВИМО!
Поред стварних и очигледних, верујемо у невидљиве непријатеље у виду разних болести које нам стварају управо они који нам после нуде лек. Једини лек је смирење, живот без страха. И вера, Господе, ВЕРА!
КАКО НАСТАЈЕ ПЕСМА
Тридесет и три зрна љубави
Тридесет и три зрна вере
Тридесет и три зрна душе
И прстохват истине.
Све заједно помешати
И оставити да стоји
Док не надође добрано.
Када се све добро сједини
Пећи на тихој ватри.
Док се пеку
Вртити тридесет и три
Зрна бројанице.
Кад се зрна изброје
а слова порумене
Извадити.
Тек мало расхладити
И служити тако топле
За сва ова хладна срца.
Бројаницу и даље држати.
Неда Гаврић, рођена у Бања Луци 1980. године.
Објавила три збирке поезије:
“ Девојачки сан “ , „ У бескрају нежности“ и
“ Храм љубави“.
Сав приход од продаје књига поклоњен је Удружењима родитеља деце са посебним потребама, како у Републици Српској тако и у Србији.
Тим поводом добитник је Видовданске повеље за хуманост, очување традиције и културе свог народа.
Учесник је многих Међународних фестивала , како у региону тако и широм Европе.
Њене песме су се нашле у пар домаћих антологија и неколико европских. Песме су превођене на немачки, енглески, турски, румунски, мађарски, руски…
У штампи је и четврта по реду збирка поезије под називом “ Јесен жедне душе“, за коју је рецензију писао Боро Капетановић.Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије и Песника париског округа.
Од 2020 год. званично је књижевник Републике Српске , по одлуци Министарства просвете и културе Републике Српске, на основу увођењу закона о статусу слободних уметника.
“ Девојачки сан “ , „ У бескрају нежности“ и
“ Храм љубави“.
Сав приход од продаје књига поклоњен је Удружењима родитеља деце са посебним потребама, како у Републици Српској тако и у Србији.
Тим поводом добитник је Видовданске повеље за хуманост, очување традиције и културе свог народа.
Учесник је многих Међународних фестивала , како у региону тако и широм Европе.
Њене песме су се нашле у пар домаћих антологија и неколико европских. Песме су превођене на немачки, енглески, турски, румунски, мађарски, руски…
У штампи је и четврта по реду збирка поезије под називом “ Јесен жедне душе“, за коју је рецензију писао Боро Капетановић.Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије и Песника париског округа.
Од 2020 год. званично је књижевник Републике Српске , по одлуци Министарства просвете и културе Републике Српске, на основу увођењу закона о статусу слободних уметника.
Извор: ТВ Арс Медија – портал