„Много смо дужни гуслама које су нас очувале песмама уз звуке са тананог гудала. Овај инструмент, колико радости, толико туге и жалости, не трпи и не воли свакојаке песме. Са песмом уз гусле будимо оно што у својој основи и јесмо: народ Јевросиме мајке, чојства и јунаштва, народ правичности и истинољубља. Певајте песме истине, поштујући историјске чињенице, духовност и традиционалне вредности народа нашег и земаља наших.“ Овако је о гуслама и гусларима зборио Патријарх Павле.
Како гусле изгледају, о њиховом значају и улози у српској култури, о лепоти њихове израде и лепоти звука са гудала, сазнаћете уколико посетите изложбу „Где сви ћуте оне говоре – Гусле Етнографског музеја у Београду„, аутора вишег кустоса Мирослава Митровића, која ће бити постављена 7.09-07.10.2018. године у Музеју града Новог Сада, у простору Атријума, на Петроварадину, Тврђава 4. Свечано отварање заказано је за петак, 07.09. 2018. године у 13 часова на Петроварадинској тврђави.
Изложбу ће отворити Дејан Томић из Новог Сада, дугогодишњи музички уредник културне рубрике Радио Новог Сада, заљубљеник у гусле и аутор публикације „Апотеоза српским гуслама“, а народне епске песме, уз гусларске звуке, чућемо од гуслара Петра Мишовића.
На изложби ће бити представљено преко четрдесет гусала са пратећим материјалом. Датоване су од половине 19. века до данашњих дана. Изложба је подељена у пет целина. Прве четири целине приказане су хронолошки. У првом сегменту су гусле из 19. века, из времена Вука и Његоша, гуслара Филипа Вишњића и Тешана Подруговића. То је време када је готово свака српска породица имала гусле о клин окачене. Друга целина обухвата гусле од којих се војници нису одвајали, које су се нашле на бојним пољима из Првог светског рата, на Солунском фронту. Раритет представљају гусле које је израдио српски војик инвалид у болничком кампу у Бизерти (Тунис) од војничког шлема 1917. године. У трећој групи су гусле настајале у време стварања и постојања заједничке јужнословенске државе, најпре Краљевине СХС, затим Краљевине Југославије. То је период између два велика светска рата. У четвртој групи су гусле настајале у другој половини 20. и почетком 21. века, период у коме гусле доживљавају своје замирање и оживљавање, где је већи акценат на изгледу гусала него на њиховој дотадашњој основној намени. У петој групи сврстане су гусле специфичне по свом изгледу, по причи која их прати, по уметничкој изради, употреби различитих материјала, израђиване су различитим техникама, украшаване различитим шарама или порукама записаним на њима. Ова група се може назвати и гусле као инспирација.
Овај јединствени народни инструмент чија основна улога јесте пратња епских песама којима су се, у прошлости, преносиле поруке, препричавали догађаји, опевала национална историја и историјске личности. У време када народна епска књижевност доживљава своју светску афирмацију, исто се дешава и са овим гудачким инструментом који постаје један од симбола српства. Гусле су биле и остале чувар српске историје и српског језика, јер су се песме које су гуслари изводили преносиле са колена на колено, вековима уназад.
Израђиване су углавном од јаворова дрвета које се, у српској митологије, повезује са култом предака, те се, самим тим, уз гусле увек славе и преци.
Извор: Музеј Града Новог Сада