„ФОРМА 24“ ИЗЛОЖБА УМЕТНИЧКИХ РАДОВА – УПИДИВ

Oтварање изложбе је у уторак 9. новембра 2021. године у 19 сати, у Архиву Војводине, Жарка Васиљевића 2а, Нови Сад, уз поштовање прописаних епидемиолошких здравствених мера Владе Републике Србије.

ФОРМА 24: Упркос свему…

Изложба Форма традиционално представља прилику за сагледавање уметничке продукције чланова УПИДИВ-а у протекле две године. Исто тако, ова манифестација треба да покаже, како стручној тако и широј јавност, којим правцем иде развој примењене уметности и дизајна на тлу Војводине.

Можемо слободно да тврдимо да Форма пружа и увид у друштвена и привредна кретања у држави, али и више од тога. Не треба игнорисати чињеницу да примењена уметност, а посебно дизајн, зависе од степена привредног и економског развоја једног друштва, док је дизајн (графички, индустријски, дизајн ентеријера и архитектура) у директној вези са техничко-технолошким условима потребним за реализацију различитих производних концепата.

И шта нам у контексту горе изречене тезе говоре педесет и четири пристигла рада на овогодишњу 24. Форму. Општи утисак је да у односу на укупан број чланова УПИДИВ-а, има мало излагача, тек око 15 посто њих. Затим, да неке секције и немају своје представнике са својим делима, али да је упркос негативним друштвеним трендовима по уметност, задржан висок ниво квалитета делатности. Ово је најизраженије код излагача у области уникатне керамике, где своја дела представљају уметници старије и средње генерације (Едит Немеш Фекете, Марика Михаљфи, Ана Попов, Лајош Векоњ и Здравко Рајчетић). У обликовном смислу, керамичке реализације показују одмак од своје утилитарне основе и оријентацију ка сфери чисте уметности.

Слично кретање је видљиво и у области декоративног сликарства (Катарина Фајгељ, Татјана Војнов, Александар М. Лукић), затим вајарства (Сава Халугин). Ово стремљење прате и поједини аутори из секције за графички дизајн од којих су понеки направили и одређени експериментални искорак у оквиру сопственог медија изражавања (Анастасија Стојковић, Симонида Тодоровић, Сима Гуцански, Урош Недељковић), или су на тренутак изашли из њега (Смиљана Хаџић, Дарко Милосављевић).

Исти третман се уочава и код појединих чланова из секције за дизајн текстила (Ирен Векоњ Олтвањи, Лидија Рамач, Бранислава Леђенац, Даниела Гиба- ница, Наташа Стојановић Бероња).Са друге стране, из секције за фото дизајн, долазе нам дела аутора чији рад користи фотографски медиј као полазиште за улазак у домен, најчешће, уметничке гра- фике (Геза Ленерт, Рајко Р. Каришић, Ирма Пушкаревић, Добрила Мартинов, Марија Ердељи, Наташа Вујков, Жељко Мандић), или су једноставно у свој рад укључили игру са асоцијацијама (Бранко Вујков).Поред ових аутономних решења, приметна су и она, чији су аутори у свом ангажованом дизајнерском раду снажно уградили и своју личну реторику (Бранислав Радошевић, Ненад С. Лазић, Александар Топић). Стриктно утилитарна дела, која су у коначној реали- зацији изнад уметничког занатства, у којима аутори вешто балансирају функцијом и естетиком, јесу пред- стављени радови, и то у највећој мери, из области графичког дизајна (Милан Милић Јагодински, Тамара Дунђерски, Дуња Брановачки, Дуња Ђурагић, Чаба Немет, Теодор Ајдук, Игор Кекељевић, Јосип Згомба, Милена Средојев, Дејан Илић).

Ову линију следе и аутори из секције за декора- тивно сликарство (Ана Марија Тимарац, Милица Ковачевић), затим секције за савремено одевање (Сања Лончар, Јелена Родић, Станислава Синђелић), секције за фото дизајн (Недељко Марковић, Жељко Савић). Из секције за архитектуру и дизајн ентеријера долазе нам две презентације ентеријерских решења (Дарко Бабић, Мирослав Шилић).

На изложби ће бити представљен и један колаборативни рад на дизајну књиге, члана из секције за уникатну керамику (Маја Буџаров) и члана из секције за веб дизајн (Предраг Шиђанин).Додајмо овом следу и једну презентацију процеса на заштити и конзервацији дела из области примењених уметности (Драгана Дингарац Криваја).

И на крају не заборавимо да се као битан сегмент у одрживости света уметности јавља теорија ликовне и примењене уметности. Функција ове делатности је да образложи само уметничко дело, али и свет који га окружује, тако да је срећна околност да нам из ове секције долази и једна презентација изложбеног каталога (Владимир Митровић), али и један рад који излази из домена теорије и улази у специфичну об- ласт картографског дизајна (Војислав Девић).Ако бисмо сумирали све до сада изнето, могли би да закључимо да је актуелно време подстакло чланове УПИДИВ-а на једно поларизовано кретање. Први су окренути себи и својим личним поетикама, док су други остали на линији традиционалног схватања при- мењене уметности и дизајна, као производње утили- тарног естетског производа експонираног на ширем тржишту. Таква ситуација ни мало не штети даљем развоју ове врсте стваралаштва, већ напротив, добар је показатељ да су поједини ствараоци на простору Војводине још увек будни, упркос свему…

др Здравко Рајчетић
теоретичар уметности и медија

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *