ДРАГАН АЛЕКСИЋ – ЛИКОВНЕ КРИТИКЕ

ПРОМОЦИЈА ЗБИРКЕ ЛИКОВНИХ КРИТИКА

Четвртак, 15. новембар 2018. у 19 часова

Атријум Народне библиотеке Србије, Београд

У четвртак, 15. новембра у 19 сати, у Атријум Народне библиотеке Србије, биће одржано представљање збирке ликовних критика Драган Алексић – Ликовне критике, приређивача др Јасне Јованов (издање Народне библиотеке Србије, Београд и Спомен-збирке Павла Бељанског, Нови Сад, 2017), за коју је ауторка др Јованов 2018. године добила Награду „Павле Васић“. Публика ће, том приликом, видети и инсерт из ТВ филма Последња дадаистичка представа, снимљеног 1992, по сценарију др Јасне Јованов, у режији Александра Давића.

Поред ауторке др Јасне Јованов, у промоцији учествују и рецензент публикације проф. др Игор Борозан, Филозофски факултет Београд, проф. др Милета Продановић, Факултет ликовних уметности Београд, проф. др Владимир Димовски, Факултет техничких наука Нови Сад и сарадница на пројекту Јасмина Јакшић Субић, Спомен-збирка Павла Бељанског.

Ликовно-критичка активност авангардисте, песника, новинара, критичара и филмофила Драгана Алексића представља изузетно значајну област деловања, не само за Алексића као аутора, већ и за целокупну српску међуратну ликовну сцену и њено данашње тумачење. Рад на прикупљању и вредновању Алексићевих ликовних критика трајао је дуги низ година. Отпочео је са истраживачким радом др Јасне Јованов о Драгану Алексићу и дадаизму на југословенским просторима у оквиру учешћа у реализацији дадаистичке енциклопедије Crisis and the Arts: The History of Dada. The Eastern Orbit: Russia, Georgia, Ukraine, Central Europe and Japan, Vol. IV (General Editor Stephen C.Foster) New York: G.K. Hall& Comp. Publishers објављене 1998, а потом и студије Демистификација апоркифа – Дадаизам на југословенским просторима (1920-1922) из 1999. године и многих других текстова који су уследили.

Драган Алексић (Бунић код Коренице 1901 – Београд 1958) једна је од најаутентичнијих и најзначајнијих личности у култури међуратне Југославије, познат пре свега као утемељитељ дадаистчког покрета на југословенским просторима. Посебну област у његовом критичарском опусу представља ликовна критика, којом почиње да се бави 1921. године, објављујући у дадаистичким и зенитистичким ревијама неколико текстова у којима се осврће на савремене појаве и личности. Са напуштањем дадаистчке праксе не престаје да прати савремене појаве и о њима пише у часопису „Мисао“ (1923). Између 1927. и 1935. године прати београдску ликовну сцену и своја запажања објављује у дневном листу „Време“. У том периоду објавио је око 80 критика. Ове критике представљају незаобилазни извор у сваком истраживању уметничких токова поменутог периода, а ставови изнети у њима често кореспондирају са схватањима нашег времена; због тога Драгана Алексића препознајемо као изузетно значајног хроничара и критичара, изванредног дара запажања и довољно смелости да свој суд изложи јавности.

Извор: СПОМЕН-ЗБИРКА ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *