ДОКУМЕНТАРНА ИЗЛОЖБА ПОД НАЗИВОМ БОРЦИ ЗА ЖИВОТ ПРЕД СЛУГАМА СМРТИ

Документарна изложба

Трибина младих 25.1 – 6.2.2023.

Борци за живот пред слугама смрти

Страдање лекара током Рације 1942. године

Битна карактеристика Другог светског рата на простору бивше Југославије била је масовно страдање цивилног, неборачког становништва. Геноцидна политика бројних окупациoних режима, међусобне борбе југословенских народа и извођење комунистичке револуције оставиле су болне ожиљке над колективним сећањем на трауматичне догађаје из тог четворогодишњег сукоба. Шајкашка и Нови Сад постали су поприште једног од најстрашнијих ратних злочина на простору бивше Југославије. Овај део окупиране Југославије се због своје националне структуре и значаја нашао на удару великомађарске и антисемитске политике коју је спроводила званична Будимпешта.

Рација није била проста полицијска потера, претресање места и тражење сумњивих особа, већ масовно убијање, покољ недужних жена, деце, одраслих мушкараца и старих људи које је за циљ имало измену етничке структуре и додворавање нацистичкој антисемитској политици. Масовно убијање у погрому 1942. године планирали су највиши политички и војни кругови Мађарске. Може се слободно рећи да су православни Срби са Јеврејима доживели Вартоломејску ноћ која је трајала од 4. до 30. јанура 1942. године. Свој крвави пир мађарске јединице спровеле су у Жабљу, Чуругу, Госпођинцима, Шајкашу, Локу, Мошорину, Вилову, Гардиновцима, Тителу, Новом Саду, Србобрану и Старом Бечеју а међу жртвама су се нашли и Јевреји из Темерина.

Метод извођења рације био је идентичан у свим местима. Окупаторске снаге би блокирале места а мешовите патроле састављене од грађана, полиције и војске приводиле су људе према унапред спремљеним списковима неподобних. Често су ове патроле и без легитимисања и провере убијале читаве породице, што је била прилика за општу пљачку. Приведени су вођени пред формиране одборе чији су чланови одлучивали ко је заслужио смрт, а ко је могао да настави живот. Готово сви виђенији Срби и Јевреји ових места страдали су јер су имали снажног утицаја на локално становништво. У покољу су учествовали и наоружани мештани, уз обећање да ће добити српске и јеврејске куће и имања.

Међу првима су страдали свештеници, учитељи, бивши југословенски страначки прваци али и занатлије, трговци и виђенији српски и јеврејски домаћини. Ако само летимично погледамо списак убијених, видећемо ужасавајући податак да је у року од нешто више од три недеље убијено чак 30 лекара. Без сумње то је био интелектуални, стручни и људски ненадокнадив губитак за Нови Сад и Шајкашку. Пострадали лекари, иако су свој живот посветили лечењу и спашавању других, због угледа и значаја за заједницу нашли су се на снажном удару непријатељског окупационог режима. Никако не треба заборавити чињеницу да су се лекари нашли на врху списка неподобних и због свог материјалног стања. По правилу, после егзекуција, следила је грозничава пљачка ординација, амбуланти и санаторијума, као и отимање приватне имовине убијених.

Историјски архив Града Новог Сада, Културни центар Новог Сада, Архив Војводине и Музеј Града Новог Сада организовањем ове изложбе желе да укажу дужни пијетет жртвама и реафирмишу сећање на њих у општој јавности.

Извор: Културни центар Новог Сада

Администратор: ДНМ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.