Društvo tumača i prevodilaca za znakovni jezik „Ruke govore” organizovalo je prvi put dan otvorenih vrata u utorak, 16. novembra 2021. u svojim prostorijama na adresi Vojvode Putnika 1 u Novom Sadu a povodom Međunarodnog dana tolerancije. Po dolasku u Društvo, dobili smo slušalice sa muzikom dok su volonteri pokušavali znakovnim jezikom da nam ponude sok, predstave se i sl. Već nakon nekoliko minuta, postalo je svima jasno koliko je teško kada neko ne zna ovaj način komunikacije, odn. kako izgleda kada osoba oštećenog sluha pokušava da se sporazume sa okolinom. Prezentovani su korektni pojmovi za upotrebu, saznali smo razliku između gluve, nagluve i gluvoneme osobe, da postoje porodice gde roditelji imaju oštećen sluh a deca ne, i obrnuto. Sreli smo se sa članovima koji ne čuju, volonterima koji znaju osnove znakovnog jezika kao i sa kvalifikovanim prevodiocima, većina njih su i same deca gluvih roditelja. Uspele su da profesija prevodioca i tumača postane prepoznato zanimanje, da dobije svoju šifru u šifrarniku. Ovaj posao je izuzetno težak, zahteva neverovatnu pažnju i usredsređenost.
Iako je sve napisano u zakonu, primena prava lica koja ne čuju, tek je u povoju. Sem u običnom životu, oni treba da se sporazumeju u raznimozbiljnim situacijama, u banci, kod lekara, na predavanjima, kod majstrora i sl. što je postalo dodatno otežano za vreme vanredne situacije i u vreme korišćenja maski jer je u znakovnom govoru bitna i ekspresija lica. Često porodice, pojedinci i institucije nemaju ni osnovna znanja o tome kako se sporazumeti sa gluvom osobom a njihov invaliditet je uglavnom nevidljiv. Roditelj ne može da pomogne detetu prilikom učenja, predavači se okreću tabli i pišu uskraćujući čitanje sa usana.
S tim u vezi, Društvo tumača i prevodilaca za znakovni jezik „Ruke govore” postoji od 2015, ima četiri tumača i jednog sudskog tumača, organizuju kurseve za znakovni jezik za pojedince i institucije, takođe su akreditovani za podučavanje, ujedno pružaju i psihološku pomoć. Do sada su osnovnu obuku od strane Drušva prošli lekari i sestre kliničkog centra, odnedavno je u programu i porodilište Betanija. Pošto svaka struka ima određenu terminologiju, edukatori najpre prođu sve organizacione delove od prijemnog odeljenja pa nadalje, popišu sve termine te ih ubace u znakovnu metodologiju. Kažu da su obučavani radnici rado prihvatili ovaj korak, te u njemu pronašli nove prednosti kao što su vežbanje fine motorike i pamćenja.
Ovom prilikom su nam Kaja i Petar uz pomoć znakovnog prevodioca ispričali njihovo odrastanje u svetu tišine, teškoće sa okolinom, pa i ograničenja na društvenim mrežama jer, npr. video storiji često nemaju titl. Ukoliko neko nije bio ganut kada se osetio nemoćan u momentu upoznavanja u udruženju, tek nakon priče ovih divnih mladih ljudi – nikako nije mogao ostati ravnodušan. Potrebno je da celo društvo otvorenog srca i uma sazna makar osnovne načine kako da se ponaša u komunikaciji sa licima koja ne čuju. Dolaskom u društvo „Ruke govore”, mi smo načinili prvi korak. Planiramo i naredne korake kako bismo svet oko nas učinili pristupačnijim za ove osobe. Predlažemo svima da na mrežama zaprate stranice udruženja „Ruke govore”.
Tekst i foto: V. Raonić;