Налазите се овде
Почетна > Култура > Изложбе > АЊА ТОНЧИЋ ТАХИОН ИИ (ИЛИ О ВИРТУАЛНОСТИ ПРОСТОРА)

АЊА ТОНЧИЋ ТАХИОН ИИ (ИЛИ О ВИРТУАЛНОСТИ ПРОСТОРА)

Галерија Страфта

Бул. Михајла Пупина 21

17. новембар – 17. децембар 2021

Уметност Ање Тончић бави се технолошком прецизношћу, али и неизвесностима и грешкама – областима релевантним за проучавање основних својстава, структуре и кретања материје у научним областима, као и свих облика уметничког изражавања. Њена тренутна дисекција уметничких опсега заснива се на визуализацији цртежа података усмерених на превођење својстава снопа честица – са фокусом на његове непрецизности и осцилације – изазивајући флексибилност празног платна и белог папира, у комбинацији са монохроматским градацијама чији је приоритет да приказати динамичке потенцијале запремине, ритма и осцилације, без описа или наметнутог наратива. Феномен Макса Вертхајмера пхи (φ) и многе његове варијације коришћене су у Ањиним композицијама за стварање наизглед стабилних облика, док се у исто време једна од појава појављује убрзо након што се друга распада – мењајући димензије али остаје на истој површини. Фазни дисконтинуитети обезбеђују велику агилност у моделовању снопова осветљивача, које Ања користи како би концептуално оспорила инертну позицију класично схваћеног цртежа и сликарства, који се генеришу на формално-стилском нивоу кроз представу форми које флуктуирају и убрзавају, иако омеђене. оквиром наизглед статичних медија.

Својим радовима настојим да научну сферу егзактног третирам као поље појава и предмет општег искуства, а не теорије и статистике. Представљам визуелну визуелизацију података у циљу превођења својстава снопа честица, изазивања флексибилности наизглед инертних класичних медија, како се традиционално схватају сликарство и цртеж.Моји радови се баве технолошком прецизношћу, али и неопходношћу неизвесности и грешака, динамичности. потенцијали запремине, ритма и осцилације, без описа или наметнутог наратива, али са сталном генеративношћу.

Градећи распоред линија и нијанси, подстичем целину да трансформише следећи ток контраста, прелаза и интервала који круже у односу између елемената и гестова. У свом тренутном истраживању, добровољно се граничим са подручјем могућег стварног кретања, међутим, до те мере да визуелна виртуелност може изазвати одређени стимуланс у оку примаоца, познат као нистагмус, где се дестабилизација протеже на цело видно поље, узрокујући да перцептивни фактори интервенишу појединачно.померање приказано на слици одсуством удела дигиталних или интермедијалних интервенција. (Ања Тончић)

Ања Тончић (1996, Београд) дипломирала је на основним академским студијама 2018. године, као и на мастер студијама 2019. године. на Факултету ликовних уметности у Београду, на одсеку за сликарство под менторством професора Милете Продановића.

Про воице је најуспешнија генерација студената Факултета ликовних уметности у 2019.

Од 2013. године учесник је на преко 80 групних и 11 самосталних изложбених пројеката у земљи и иностранству.

Добитник је 12 награда, од којих се издвајају откупна награда Галерије Фабриано у Италији и Награда Факултета ликовних уметности за сликарство „Риста и Бета Вукановић – сликари”.

Од 2019. до 2020. године била је представник Савета Ректората Универзитета уметности у Београду.

Од 2018. године активно сарађује са галеријом Кс Витамин у Београду.

Од 2020. године је у статусу самосталног уметника.

Пракса Ање Тончић обухвата низ медија, укључујући цртеж, сликарство, графичке технике , објекте, фотографију, анимацију, мозаик, као и генеративну физику у ликовним односима.

Живи и ради у Београду.

 

Извор: Галерија БелАрт

Оставите одговор

Top