Налазите се овде
Почетна > Најаве Догађаја > КУЛТУРА, УМЕТНОСТ И ДИПЛОМАТИЈА 180 ГОДИНА ПРИЈАТЕЉСТВА СРБИЈЕ И ФРАНЦУСКЕ

КУЛТУРА, УМЕТНОСТ И ДИПЛОМАТИЈА 180 ГОДИНА ПРИЈАТЕЉСТВА СРБИЈЕ И ФРАНЦУСКЕ

Месец франкофоније у Галерији Матице српске

Галерија Матице српске у сарадњи с Француским институтом у Србији и ове године богатим програмом обележава Месец франкофоније. Овог викенда посетиоце Галерије очекује предавање Два века француско-српских односа (XIX‒XXI век) које ће се одржати у петак 29. марта у 19.00 сати, док ће у суботу 30. марта од 11.00 до 12.30 најмлађи посетиоци моћи да уживају у креативној радионици за децу Kровови и димњаци неба над Паризом.

 

  1. март 2019. године, у 19.00 сати

Предавање Два века француско-српских односа (XIX‒XXI век)

Др Станислав Сретеновић, научни саветник, Институт за савремену историју

На предавању ће бити представљена еволуција француско-српских односа током последња два века у европском, регионалном и локалном контексту. Односи два народа и две државе које је карактерисала материјална несразмерност, географска удаљеност и културна различитост сагледани су у њиховој сложености и променљивости интензитета. Посебна пажња је посвећена међусобним разноликим перцепцијама два народа, перцепцијама на које је утицао сплет политичких, идеолошких, економских и културолошких фактора одређеног времена. На основу богате традиције француско-српских односа у последња два века, Срби данас располажу, као ретко који балкански народ, историјом и сећањима на Француску, захваљујући којима могу да се даље развијају добри односи између две земље и два народа у контексту процеса европске интеграције Србије.

 

Креативна радионица за децу

Kровови и димњаци неба над Паризом

  1. март 2019. године

Пеђа Милосављевић је последњи уметник кога ће деца упознати на овој париској авантури, и уз кога ћемо рећи „аu revoir” овoм дивнoм градy. Малишани ће имати прилику да у сталној поставци Галерије посматрају његову слику Кровови Париза. Уз помоћ маште замислиће становнике Париза који живе у приказаним зградама и како они проводе своје време.

Такође, размислиће о томе на који начин је Пеђа Милосављевић могао да сагледа и да наслика кровове и димњаке који се налазе тако високо. Сетиће се која је била највиша тачка на коју су се попели, како су се тада осећали и да ли су се уплашили висине. На крају ће по сећању нацртати оно што су са те висине видели.

Извор: Галерија Матице српске

Оставите одговор

Top