Nalazite se ovde
Početna > Kultura > „KAD JE DOBRO, NEKA JE I BOLJE” – ODRŽANO VEČE O PEVANJU UZ GUSLE

„KAD JE DOBRO, NEKA JE I BOLJE” – ODRŽANO VEČE O PEVANJU UZ GUSLE

Prelepo veče posvećeno pevanju uz gusle, održano je 19. marta 2019. u Muzeju Vojvodine sa početkom u 19 sati. Događaj je upriličen u okviru manifestacije „Brankovi prolećni dani 2019”. Dodatni povod i radost okupljanja predstavlja upis pevanja uz gusle kao nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije na Reprezentativnu listu Uneska 29. novembra 2018. godine.

U najavnoj reči, književnik Nenad Grujičić, direktor Brankovog kola, između ostalog rekao je da „Brankovo kolo i u martu ima veliku manifestaciju u čast rođenja Branka Radičevića. Večeras imamo privilegiju da osvetlimo jedan mnogo važan element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srba, da predstavimo gusle, odn. pevanje uz gusle. To je veliki dan, da je Srbija upisala ovaj element kulturnog nasleđa na Reprezentativnu listu Uneska, tim pre što smo imali problema poslednjih godina”, navodeći kao primer da su naši susedi upisali bećarac kao svoj, mada se peva i u Srbiji. „Isto je bilo i sa ojkačom i gluvim (nijemim) kolom. Zato je važno da mi baštinimo pevanje uz gusle”, naglasio je Grujičić.

Guslar Boško Vujačić je uz gusle otpevao upravo stihove Branka Radičevića iz pesme „Gojko” na početku večeri, a kasnije i druge pesme.

Publici se obratio Dejan Tomić, etnomuzikolog i član Udruženja novinara Srbije koji je svoj radni vek proveo na mestu muzičkog urednika Radio-televizije Novi Sad. Gospodin Tomić je autor više knjiga o guslama – jedna je „Gusle u stihovima srpskih pesnika” koja je izašla u dva izdanja, a druga je ilustrovana monografija „Apoteoza srpskim guslama”. On je ukazao na to kada su se prvi put pojavile srpske gusle, zbog čega one nisu hrvatske i na razne druge činjenice do kojih je došao u svom istraživačkom radu, predočavajući ujedno i štampane izvore kao argumente.

Jovo Radoš, predsednik Udruženja guslara Srbije, naglasio je da „i danas imamo one koji vole i koji drže kod kuće gusle, ali gusle nisu nešto što treba da se drži kao suvenir i preseljava u etnografske zbirke, jer gusle moraju da budu žive. Guslari Srbije, Republike Srpske i srpske Crne Gore čuvaju ovu tradiciju pevanja uz gusle. Ja vas mogu informisati da ima preko 70 društava, od toga 35 u Srbiji, a jedno društvo u Novoj Pazovi nosi naziv upravo Branko Radičević”.

Gospodin Radoš je dodao da je o guslama pisao mnoge naučne radove, te da su „gusle fenomen. Njih ne smemo svoditi na neku folkloristiku. One imaju mnoštvo svojih odrednica i uloga. Prvo je kolektivno-saborna funkcija. One su nas okupljale oko ognjišta, na sijelima, slavama i na drugim prigodama”, citirajući Pera Slijepčevića da je skup – osnovni ambijent gusala.

„Gusle imaju i komunikacijsku funkciju. One nas okupljaju, one su junački i ljudski razgovor. Tu se i kazuje i sluša, ali i preslišava. Najvažniji je tekst, jer pevanje je nešto drugo. Mi se moramo saživeti sa tekstom, događajem i dramaturgijom koju nam guslar prenosi. Kazivanje mora da bude razumljivo”.

„Dalje, postoji i metafizička funkcija gusala, gde Ivo Andrić kaže da nas gusle vode u neke daleke svetove zbilje i zbivanja nečega što je izvanzemaljsko. One imaju i jevanđeljsku, apostolsku ulogu. Tamo gde nije bilo ni počađene ikone, bile su gusle koje su nas vaspitavale u smislu pravoslavnog hrišćanstva. Muzička funkcija o kojoj se sada najviše govori, treba da bude svedena na sledeće: gusle imaju preludijum – uvodni deo gde guslar nas, slušaoce, polako uvodi. Gde nam budi te damare, gde našu dušu obuzimaju tople struje, i uvodi nas polako u pevanje. A onda imamo to pobratimstvo između pevanja i guslanja. A imamo i proguslavanje između stihova i pojedinih delova, gde se ponovo pojavljuje ta muzička uloga.”

Što se tiče termina, Jovo Radoš smatra da je pojanje uz gusle bolji pojam od pevanja, „jer je pevanje od radosti, a gusle su najčešće plakanje.” Takođe je dodao da gusle imaju veliku mogućnost variranja tonova prema sopstvenom variranju i inspiraciji, kao i drugi gudački instrumenti. Dalje navodi da „gusle imaju i istorijsko-saznajnu funkciju. Gusle ne lažu! Zatim, postoji i patriotsko-mobilizatorska funkcija gusala. Gusle nas potresu i one nas mobilišu u teškim vremenima.” Obrazložio je da je mnogo puta bio u guslarskim žirijima, i da je jedan od kriterijuma bio da guslanje mora da ga potrese, ponese.

Dodao je i terapeutsku funkciju gusala, jer one „rane ublažuju”. Zatim i etičku funkciju. Kao profesor filozofije kod Kanta je našao etički princip, ali navodi da je taj princip postojao kod našeg naroda daleko pre Kanta, a to je svetosavsko-moralni imperativ. Zatim prof. Radoš navodi i estetsku i pesničku funkciju, ali i kritičku i pedagošku – jer gusle mogu i da nas ruže.

Zbog svega navedenog, gusle nisu samo instrument koji se sa drugim instrumentima upoređuje po sličnosti. Njihova vrednost je metafizička, i moramo ih čuvati kao što su one sačuvale nas! One su obavljale ulogu formiranja i čuvanja nacionalne svesti, one su duhovna i božanska iskra…

U publici je ovom prilikom bio i čuveni novosadski guslar Petar Mišović.

 

Tekst i fotografije: V. Raonić

Izvor: TV Ars Medija

Ostavite odgovor

Top