ИВАНА ЖИГОН – ДЕСАНКИ ЗА ВЕЧНОСТ

Театарско-лирски наратив посвећен поезији Десанке Максимовић, изведен је у недељу, 25. новембра 2019. у Малој сали Српског народног позоришта у Новом Саду, са почетком од 19.30. Овим догађајем публику је почастила првакиња Народног позоришта из Београда глумица Ивана Жигон, мада је речено да ће главни носилац радње бити њена мајка, прослављена Јелена Жигон која нас је напустила пре неког времена.
Догађај је уприличило Удружење Симонида. Публици се обратио управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић као дугогодишњи пријатељ породице Жигон. Представи је присуствовала Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
Догађај се састојао од снимака на којима Јелена Жигон заједно са Иваном Жигон, говори стихове песникиње из Бранковине. Оног момента када утихне тон на видео снимку, казивање стихова
преузима Ивана Жигон уживо на сцени. Сцена је осмишљена тако да личи на сценографију са видео снимка, па се све лагано преплитало, уз покрете и плес у белим одорама. Каткад је одзвањао ехо, а каткад су се понављали делови Десанкиних песама, те се све претварало у једну плесно-музичку симфонију стихова и емоција.
Били су то познати и мање познати стихови о детињству, младости, чекању, слутњама, пролећу, љубави и пролазности. Детињство су на сцени дочарали унуци Јеленини, Ања Марковић и Стефан Стево Жигон. Десанкину младост представили су балетани Народног позоришта из Београда Малина Станојковић и Жељко Гроздановић. Представу је режирала Ивана Жигон, а у плану су гостовања по региону, укључујући и Русију.
Десанка Максимовић је била на челу Друштва руско-српског пријатељства, а ту мисију је наследила Ивана Жигон. Још једна подударност је и то што је Јелена Жигон сакупила и објавила 101 песму о Симониди. На крају вечери, глумици је из публике подарена икона Белог анђела, чије су је очи гледале док је певала песму Црне очи.
И учесници и гледаоци су имали утисак да су Јелена и Стево Жигон са нама, као и Десанка Макси́мовић. А то је већ моћ поезије и онога што у нама вреди!
Извор: АРС МЕДИЈА
Текст и фото.: В. РАОНИЋ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *