ИНТЕРВЈУ СА ВЕСНОМ МАРОШ – 95 ГОДИШЊИЦА НОВОСАДСКОГ АЕРО КЛУБА

Поводом обележавања великог јубилеја ,,Деведесет пете годишњице од формирања новосадског аеро-клуба“, у Галерији „Ла Виста“ у улици Мите Ружића 2, отворена је 19.05.2018. године изложба која посетиоцима представља богату прошлост и изузетно значајне успехе те наше угледне ваздухопловне установе. Изложба је предвиђена да траје до 02. јуна 2018. године, међутим због великог интересовања публике, а и значаја  који она има, продужена  је до 10. јула 2018. године.

Поводом поменуте изложбе Тамара Јовановић, новинар редакције ТВ Арс Mедија  је разговарала са Весном Марош, аутором овог пројекта (директор галерије ЛА ВИСТА).

Ваздухопловство у Новом Саду има дугу и богату историју, која је отпочела давне 1913. године када је аустроугарска војска на пустари Исаилово изградила први аеродром. После Првог светског рата у Новом Саду је била смештена главнина југословенске војне авијације, команда ваздухопловства, овде је била пилотска школа, основана је једна од првих фабрика авиона „Икарус“. Ту ваздухопловну традицију данас чува и негује Аеро-клуб „Нови Сад“, основан давне 1923. године, као подружница Аеро-клуба Краљевине Југославије са циљем афирмисања ваздухопловства код нас и које је тада било у повоју. Аеро-клуб „Нови Сад“ је  тренутно најстарији и најуспешнији аеро-клуб у Србији.

Т.Ј. Шта Вас је инспирисало да се бавите темом о авијацији?

В.М. Пре свега желела бих да Вам се захвалим што сте препознали значај како ове изложбе, тако и саме теме  којом се бавим  дуги низ година. Интересовање за ову тему, потекло је од мога деде који је био пилот још у Краљевини Југославији, а који је  касније као командант 422. јуришног пука учествовао и на пробоју Сремског фронта и добитник је многих признања  од којих бих издвојила Орден заслуге за народ (1948.) и Орден за храброст (1945).

 

 

Са дедом сам одрасла и слушала сам често занимљиве приче у којима се огледало витештво међу пилотима тога времена и како поседујем знатан број дединих предмета, одликовања, докумената и сл. пожелела сам да на неки начин одам омаж  како њему, тако и свим пионирима ваздухопловства из тога времена, а о којима се у јавности  врло мало зна.

Т.Ј.Ово је Ваша четврта изложба на тему ваздухопловства. Приближите, нашим читаоцима шта сте све до сада излагали на ту тему у Галерији „Ла Виста“?

В.М. Да! Ово је четврта изложба на ту тему. Прва је била у мају 2015. године под називом „Сећање на пилота Трифуна Амиџића“ и била је посвећена мом деди, а након чијег великог успеха се снима и получасовни документарни филм  под називом „Сан о летењу“ у продукцији РТВ Војводине и који је премијерно емитован у новембру 2015. године. Филм касније одлази на међународно такмичење документарног филма где постиже запажен успех. Исте године одржана је слична изложба и у Културном центру у Кули. Трећа изложба је била 2016. године под називом „Нови Сад – колевка српског ваздухопловства“ и ево сада је у току ова четврта изложба посвећена обележавању  деведесет пет година постојања Аеро-клуба Нови Сад.

Т.Ј. Шта посетиоци имају прилике да виде на овој изложби?

Поставка изложбе у Галерији „Ла Виста“ обухвата документарне фотографије и предмете из приватне збирке, које приказују најзначајније догађаје из историјата Аеро-клуба, од интерконтиненталног лета чувених авијатичара Тадије Сондермајера и Леонида Бајдака, који су 1927. прелетели раздаљину од 14.000 километара од Париза до Бомбаја, промовишући на тај начин цивилну авијацију, преко пионирских једриличарских летова и предратних аеро-митинга до периода после Другог светског рата, када клуб доживљава велики узлет и пуни развој.

На изложби се поред фотографија и макета авиона које су израдили чланови макетарског клуба „Новосадски Икар“, могу видети и парадни бајонет пилота из Краљевине, летачка дозвола и диплома мога деде, такође из Краљевине, пилотска јакна из 1935. које је производила фирма  V. Knebl i Ditrich  из Инђије, као и неколико часописа „Глас ваздухопловства“ из 1949. године.

Т.Ј. Појасните нам разлике између ове и претходне изложбе?

Претходна изложба је имала за циљ да упозна ширу јавност о нашој славној и богатој ваздухопловној традицији о којој се нажалост мало зна. Ове године имамо низ  јубилеја  везаних за нашу авијацију, а најзначајнија је – деведесет пет година постојања Аеро-клуба Нови Сад  и овом сажетом  фото – изложбом  покушала сам да дам скроман допринос обележавању  и прослави великог јубилеја новосадског Аеро-клуба, који је, треба и то рећи, данас најстарији и најуспешнији аеро-клуб у Србији.

Т.Ј. Шта је оно на шта сте Ви посебно поносни и што бисте издвојили везано за ову изложбу?

В.М. То велика посећеност, интересовање публике за ову тему и да сам дала свој мали допринос култури Града Новог Сада,  кроз ову и друге изложбе, и на неки начин истакла вредности које су заборавњене и скрајнуте.

Т.Ј. Оно што смо приметили као занимљив експонат је и Годишњак југословенског ваздухопловства из 1933-34 године. Како сте дошли до тог експоната и како је публика реаговала на такве артефакте, имајући  у виду да је то реткост?

В.М.  Да! Као што сте и сами имали прилику да видите Годишњак југословенског ваздухопловства из 1933-34. године је веома интересантан по садржини, својеручним потписима и једини је сачуван примерак у Србији. До њега сам дошла преко пријатеља.

Овде би било можда интересантно за Ваше читаоце цитирати Њ.К.Височанство Принца Павла председника Аеро-клуба Краљевине Југославије који је у овом Годишњаку  својеручно записао: „ Снага једног народа се огледа у његовом ваздухопловству. Не треба с тога жалити на паре да наше ваздухопловство подигнемо на ону висину, која одговара нашем положају и нашем значају у културној заједници народа“.

Т.Ј. Оваква истраживања обично финансирају неке стручне институције. Да ли сте и Ви имали подршку?

В.М. Овако обимна истраживања и представљања изискују и знатна материјална средства. Овај пројекат је финансијски подржао Градски секретаријат за културу града Новог Сада. Захвалност такође дугујем и аеро-клубу „Нови Сад“ као и макетарском клубу „Новосадски Икар“- макетарске секције АК „Нови Сад“ који су и овај пут узели учешће у представљању и промовисању авијације.

Т.Ј. Какви су наредни планови Галерије „Ла Виста“ везано за теме о авијацији?

В.М. Тренутно немам планове везане за авијацију. У припреми су изложбе које приређује Галерија  и ако  могу да најавим  15. јула 2018. године ће бити свечано отварање ретроспективне изложбе проф. Јована Пантића из Београда под називом „Цртежи 70-те и 80-те“.

Интервју припремила: Тамара Јовановић

Фотографије: Жељко Савић

Извор: ТВ Арс Медија

4 thoughts on “ИНТЕРВЈУ СА ВЕСНОМ МАРОШ – 95 ГОДИШЊИЦА НОВОСАДСКОГ АЕРО КЛУБА

  1. Ponosimo se sa tobom draga Vesna!!
    Dobro je da postoje ljudi kao ti, koji se staraju da se scuvaju znacajni istorijski datumi nasega naroda.
    Bez istorijskog secana gubi se i identitet nacije!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *