Налазите се овде
Почетна > Екологија > ЕГЗИТ И ДЕЛЕГАЦИЈА ЕУ У СРБИЈИ ЗАПОЧЕЛИ МАСОВНО ПОШУМЉАВАЊЕ

ЕГЗИТ И ДЕЛЕГАЦИЈА ЕУ У СРБИЈИ ЗАПОЧЕЛИ МАСОВНО ПОШУМЉАВАЊЕ

Захваљујући бројним љубитељима природе, јуче је Фрушка гора богатија за 13.000 стабала храста. Велику акцију садње спровели су ЕГЗИТ фондација и Делегација Европске уније, као део ЕУ пројекта Натура2000. „Врати природи, придружи се и посади дрво“, заједничка иницијатива Делегације ЕУ и ЕГЗИТ фондације започета је на овогодишњем ЕГЗИТ фестивалу. Ово је тек прва у низу великих еколошких акција Еџита, која овим пошумљавањем уједно покреће своју велику еколошку платформу под симболичним називом „Зелена Я:Еволуција“! Циљ ове јединствене платформе је да се мобилише јавност и покрене масовно пошумљавање у земљи, региону и свету, где би се само у Србији у наредном периоду засадило преко милион стабала.

„Годинама и деценијама уназад ЕГЗИТ подиже свест о значају очувања животне средине, али данас живимо у времену кад је ситуација заиста алармантна. Желимо да покренемо масовно пошумљавање, не само у земљи и региону, већ и у целом свету, јер је то просто најефикасније решење за смањење штетних емисија. Чак и да негирате климатске промене, зар неко заиста може да има нешто против садњи шума и паркова?“, изјавио је на Фрушкој гори оснивач Егзита Душан Ковачевић.

У стварању нових плућа Србије учествовало је преко 400 људи, међу којима су и волонтери из ЕГЗИТ тима, ЕУ Делегације у Србији и земаља чланица, уз присуство Министарства заштите животне средине, те подршку Националног парка Фрушка гора и уз помоћ Шумарског факултета Универзитета у Београду и Покрета горана Војводине.

„Неко је рекао да посадити једно дрво значи посадити наду и ми данас почињено са садњом 13.000 нада са циљем да одржимо природу и да јој помогнемо у борби против климатских промена. Наша планета је болесна, гори од температуре и ми морамо да урадимо нешто да ту температуру спустимо и да она оздрави“ изјавио је Сем Фабрици, амбасадор и шеф Делегације ЕУ у Србији, и додао да „Европска унија и Србија већ дуги низ година сарађују на различитим пројектима из области заштите живитне средине који се баве побољшањем квалитета тла воде ваздуха и данас смо на једном новом задатку. Међутим ми из Европске уније смо врло амбициозни поставили смо један нов циљ наиме Европска комисија је за свој први приоритет поставила управо заштиту животне средине у иницијативи Зелени договор и ја се надам да ће нам се Србија у томе придружити и да ћемо направити неке важне кораке“.

У Србији свака особа у просеку генерише карбонски отисак, то јест емисију гасова са ефектом стаклене баште, у просечном износу од 8,7 тона угљен-диоксида, који је велики узрочник климатских промена. Нових 13.000 стабала храста у Националном парку Фрушка гора ће у наредних десет година абсорбовати преко 300 тона угљен диоксида, што ће се значајно утицати на смањење количине угљен-диоксида у атмосфери.

Окупљенима се обратио и министар заштите животне средине Горан Триван: „Пошумљавање је најједноставнији и најефикаснији начин борбе против климатских промена. Ово што данас радимо је заслуга Еџита и честитам им на томе што раде 20 година“. Овом приликом је уједно и похвалио и подржао иницијативу да се у наредном периоду широм Србије засади првих милион садница, додавши: „На овоме им посебно честитам, јер посадити 13.000 стабала значи почетак садње милион садрница, а то је мисија“.

Акција је иницирана на овогодишењем ЕГЗИТ фестивалу када се на Петроварадинској тврђави за овај амбициозан подухват пријавило преко хиљаду добровољаца са одговорним ставом према животној средини. Свим волонтерима је био обезбеђен превоз из Београда или Новог Сада, као и освежење, храна, сувенир и опрема потребна за садњу. Након акције је било организовано дружење за све учеснике, а најсрећнији су у наградном извлачењу освојили и улазнице за јубиларни 20. рођендан Еџита од 9. до 12. јула 2020!

Република Србија, уз финансијску подршку делегације Европске Уније, имплементира пројекат очувања природе да би се идентификовале све потенцијалне локације за развој мреже Натура 2000 у земљи, уз циљ очувања кључних подручја за подврсте или типове станишта наведене у Директиви о стаништима и Директиви о птицама. Њихова важност на европском нивоу је изнимна јер су угрожене, рањиве, ретке, ендемичне или тренутни посебни примери типичних карактеристика једног или више европских биогеографских региона. 89 врста станишта и 150 животињских врста из анекса Директиве о стаништима и 116 врста птица из анекса и Директиве о птицама налазе се у Србији.

Извор и фото.: ЕГЗИТ

Оставите одговор

Top