Награда „Сава Шумановић“ је установљена 1999. у намери да се у савременом времену афирмише дело једног од најзначајнијих стваралаца у историји српске и југословенске уметности и културе – Саве Шумановића као и да се подстиче и допринесе динамичном развоју уметничких идеја на српској уметничкој сцени. Оснивачи Награде су Новосадски сајам, галерија БелАрт и ЦЗВК “Златно око”. У протекле две деценије афирмисала као једна од најзначајних националних признања за ликовну и визуелну уметност .
Жири у саставу Светлана Младенов, историчарка уметности, Нела Тонковић, историчарка уметности, кустоскиња Савремене галерије Суботица и Весна Латиновић, галерискиња и оснивач галерије БелАрт, донео је једногласну одлуку да Добитник овогодишње награде Сава Шумановић буде Горан Деспотовски, мултимедијални уметник из Новог Сада.
При доношењу одлуке жиро је имао у виду вишегодишње уметничко прегалаштво Горана Деспотовског, а нарочито учешће на изложбама О (ауто)деструкцији и против ње Дунавски дијалози 2024., као и самосталној изложбу Трагови егзистенције – Субсцрипт ИИИ, одржану у Савременој галерији Суботица.
Горан Деспотовски дипломирао и докторирао на Академији уметности у Новом Саду, у статусу редовног професора од 2019. године. Председник је Савеза удружења ликовних уметника Војводине од 2017. године. Добитник је више награда и Аутор је неколико вишегодишњих уметничких пројеката у оквиру АУНС, као и пројеката под окриљем СУЛУВ-а.
Имајући у виду рад Горана Деспотовског у протеклом периоду, а нарочито учешће на изложби Дунавски дијалози 2024. О (ауто)деструкцији и против ње, као и самосталну изложбу Трагови егзистенције – Субсцрипт ИИИ, одржану 2023. године у Савременој галерији Суботица, Жири је пажљиво сагледао како рекапитулацију досадашњег тематског оквира ауторове уметности, тако и нове правце кретања којима, унутар свог аутентичног визуелног речника, Деспотовски продубљује бављење човековим избрисаним и поништеним идентитетом.
На самим почецима свог рада, касних деведесетих година 20. века, Деспотовски је настојао да успостави гранична места између два вида сликарства – фигуративног и примарног, да би потом проширио свој медијски вокабулар истражујући могућности репрезентацијских објектних инсталација. Истрајавајући у својој потрази за начином да визуелно кодира процесе које сам Деспотовски назива човековим „губљењем интегритета социјалног бића и преобликовањем у репродуковану масу истоветних неживотних небића“, уметник је створио читав специфичан свет човеколиких лутака без лица које, несумњиво, симболишу и данашње друштвене односе, али и људски ход кроз време у којем су данашњи друштвени односи постали могући. Препознат на нашој сцени најпре кроз тај свој израз, кроз опредмећена осећања Трагова егзистенције, Горан Деспотовски у различитим формама доследно гради ту основну тематску нит свог рада већ неколико деценија.
Својим снажним присуством унутар различитих поља уметничког система, у којем делује и као уметник и као педагог и као руководилац професионалне уметничке организације, Деспотовски заправо сведочи како је могуће и потребно водити живот „целокупно посвећен уметности“ и данас, у ери која најчешће захтева оштре границе опредељености за само један од бројних начина бивања у уметности и са уметношћу. Управо то прекорачивање наметнутих граница одражава, верујемо, пламен и суштину одјека уметности Саве Шумановића у нашој уметности данас, чиме још једном повезује овог великана нашег модернизма са савременим уметницима, а овога пута конкретно са радом Горана Деспотовског. (из образложења Жирија).
Извор: Галерија БелАрт
Администратор: ДНМ