У ПРОДАЈИ УЛАЗНИЦЕ ЗА ФИЛМСКЕ КРУГОВЕ СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Нови програм Стеријиног позорја „Филмски кругови“ биће одржан у биоскопу Арена Цинеплеx од 27. маја до 1. јуна у оквиру којег ће бити приказано шест документарних филмова са простора бивше Југославије.
Улазнице су у продаји на благајнама биоскопа Арена Цинеплеx.

Селекцију филмова сачинио је аутор бројних документарних филмова, Александар Рељић, а током Филмских кругова имаћемо прилику да погледамо „Ел Схатт – нацрт за утопију”, аутора Ивана Рамљака, “Једна жена, један век”, Желимира Жилника, други део диптиха Миле Турајлић „Филмске гериле – Сцене из Фонда Лабудовић“, “Творнице радницима” хрватског редитеља Срђана Ковачевића, норвешки филм “Помрачење”, Новосађанке Наташе Урбан и филм “Корени” који на велико платно доноси Теа Лукач.

Најавни видео: https://www.facebook.com/100063662888461/videos/2421904861328213/

Премијерно у Србији у оквиру Стеријиних “Филмских кругова” Мила Турајлић извешће “Ливе доцументарy перформанце – Филмски журнали Несврстаних: фрагменти #5”. Конципиран као ВЈ-сет који преплиће архивске фрагменте, са усменим сведочењима и приватном документацијом, перформанс отвара сценски простор за интимно промишљање неиспуњених политичких пројеката. Снимци направљени 50-тих година широм деколонијализованог света, воде нас на палубу Галеба, чувеног брода Председника Тита, до далеких обала ослободјене Индонезије и Индије, у редове афричких покрета за независност, и до првог Самита несврстаних у Београду.

Више информација можете пронаћи на сајту: http://www.arenacineplex.com/filmski_krugovi

Филмски кругови на 69. Стеријином позорју, са својим дугометражним документарним филмовима у ревијалној селекцији, на најбољи начин ће приказати тенденције у документарном филму, које се баве темама из некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, са освртом на актуелни друштвено-политички, економски и културни контекст постјугословенског простора. Ова ревијална селекција показаће и колико се данас аутори у региону интересују и баве темама проблематике југословенског наслеђа, које у маин стреам круговима бивших република нису популарне, а често су и непожељне.

Но, прво да објаснимо откуд документарни филм као медиј на 69. Стеријином позорју?

Разлог је једноставан ‒ документарни филм се толико развио у последње две деценије, да осваја свет на свим престижним светским фестивалима, због чињенице да је средство које прецизно чита наше послератне и транзицијске трауме, као и феномене историјског ревизионизма, према нечему што је био наш југословенски идентитет. Ти проблеми су предмет и великог броја домаћих драмских текстова.

Стога, чини се да је Стеријино позорје, као највећи фестивал домаће драме, право место за ревију документарних филмова који се баве постјугословенским идентитетским темама, које сигурно могу бити добра инсипирација драмским писцима за неке нове домаће текстове. Ревија ових документарних филмова приказује период од почетка стварања социјалитичке Југославије, преко борбе за њену независност, значаја у свету као лидера Покрета несврстаних и земаља трећег света, безбрижност тога времена, затим система социјалистичког самоуправљања и на крају крвавог распада, суочавања са прошлошћу, па све до жала за домовином, завичајем из којег су многи били присиљени да побегну. Све ово су, чини се, теме које се и даље тичу и тицаће се свих нас, а самим тим и наших аутора, пре свега драмских писаца, књижевника, сценариста…

Такође, важно је да нагласимо да се аутори документарних филмова, осим тога што се храбро хватају у коштац са темама које нас оптерећују, и у продукцијском смислу повезују са колегама у бившим југословенским републикама, тако да је у годинама уназад створена једна неформална сцена документарног филма која заједнички дише и живи на постјугословенском простору и тако представља пример добре праксе.

Зато, у сусрет јубилеју ‒ 70. Стеријином позорју, крећемо и са стеријанским круговима документарног филма, да би својим малим и скромним доприносом инспирисали домаће ауторе и на тај начин помогли развој домаће драме.

Селектор Филмских кругова, Александар Рељић, рођен је 1974. у Београду. Аутор је бројних документарних филмова који су се бавили темама културе сећања, ратних злочина, заштите људских права, ксенофобије и сл. Посебно се бавио темама страдања у Другом светском рату као и ратовима на простору бивше Југославије. Води малу новосадску продукцију „Цоре Доx“, основану 2019. са којом је до сада успео да сними три награђивана дугометражна документарна филма – „Процес Санџак“, „До даске“ и „Мамула Алл Инцлусиве“, у копродукцији са партнерима у земљи и региону. Његов филм „Унук (Енкел)“, који се бави темом Холокауста, баналности зла, али и праштања, добио је велики број домаћих и страних признања и био номинован за Најбољи европски документарни филм године 2018. на фестивалу Приx Еуропа у Берлину. Запослен је у Документарно-образовном програму Радио телевизије Војводине, а две године је био на месту одговорног уредника редакције. У свет филма дошао је након дугогодишње плодне каријере у новинарству.

У оквиру Филмских кругова на 69. Стеријином позорју биће организован и округли сто са следећим темама: