Велико интересовање Новосађана за трибину „Духовно наслеђе древних цивилизација Балкана“
Веома посећена трибина „Духовно наслеђе древних цивилизација Балкана“ одржана је у среду 21. марта у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. О овој теми говорили су: Жељко Ињац, главни уредник сајта Видовдан, и хрватски историчар и теолог Горан Шарић.
Ињац је на почетку казао да неки елементи приче о Србима, као „народу најстаријем“, како се може данас да чита на интернету, имају неку основу, али да такве, као и све друге тврдње, морају бити засноване у историјској методологији.
Надовезавши се на започету тематику, хрватски историчар и теолог Горан Шарић навео је пример водећег хрватског генетичара Ивана Јурића, универзитетског професора и оснивача две нове гране генетике и аутора књиге Порекло Хрвата у којој тврди да су Хрвати на том простору присутни барем од каменог доба. У Босни је иста ситуација – и они тврде да су аутохтони, баш као што то тврде и Албанци и Бугари, па чак и Мађари.
– Тврди се да су једино Срби дошли, па тако у уџбенику за шести разред имамо лекцију у којој пише да су Срби овде затекли Албанце – рекао је Шарић.
Гост из Хрватске објаснио је зашто Немци, рецимо, тврде да су аутохтони европски народ, а Словене проглашавају за дошљаке. Када се немачка нација уједињавала, она је за потребе своје нове државе писала нове уџбенике, своју нову историју. Она је имала и идеју о проширењу свог животног простора, гледала је према Истоку и према топлим морима.
– Отуда и њихова опсесивна идеја о прузи Берлин-Багдад како би са Блиског истока довозили сировине. На путу њихових амбиција стајали су народи Балкана, стајала је тек ослобођена Карађорђева и касније Оберновићева Србија. И онда они пишу читаву нову историју по којој су Словени један потпуно безвредан, чак дивљачки народ у Европи – упозорио је Шарић.
Шарић такође сматра да је грешка и до наших аутора јер често нису писали на немачком и на енглеском, „а Немци и Енглези углавном не знају оно што није написано на њиховом језику“. Наши археолози и историчари, по Шарићевом мишљењу, имају потпуно некритички приступ историографији, до те мере да „када би неко од њих за 1000 година на Славији ископао Mekdonalds, они би закључили да су ту некада давно живели – Американци „.
Шарић је нагласио да је данас потребно у научним радовима консултовати више од 20 научних дисциплина, закључно са генетиком, како би се створио веродостојан научни мозаик. Није довољно само да чита шта је неко написао, јер постоји тзв. свесно знање о историји из пера аутора одређеног времена и оно је донекле увек политички обојено.
Врло је важно, да због свега наведеног, познајемо и митолошко знање које није лако фалсификовати, јер када народ нешто запамти, онда се то преноси усмено, с колена на колено, а све то треба да потпомогне генетиком, археологијом и осталим наукама.
Одговарајући на питање да ли су Словени баш тако безвредни као што тврде Западњаци, Шарић је навео пример лутке, неколико хиљада година старије од египатских пирамида, која није нађена ни у Немачкој ни у Енглеској, него у Русији, и исписана је непознатим знаковима.
Такође, ни највећи мегалитски зидови на свету нису више они у Либану, који су били тешки око 1.200 тона, што данашња механизација не може да помери. У Русији су недавно откривени зидови тежине 5.000 тона.
– Па какав је народ тамо живео када је имао развијену писменост и огромне мегалитске зидове а да о томе наша историја не зна ништа јер за њих су Словени дивљаци – запитао је Шарић.
Навео је пример Ђердапске клисуре за коју су научници сигурни је налазиште прве културе, да је прва цивилизација у Европи настала управо овде. О томе је недавно објављен рад у највећем светском часопису Натуре, који је у Србији прошао готово незапажено.
Реч је о томе да су десетине научника учествовале у испитивању нађеног скелета и дошли су до закључка да се прва цивилизација у Европи развила овде, код нас на Дунаву. Како Срби нису потврдили да је то њихово, онда су Хрвати казали: „Ако то није Лепенски вир, Винча, онда је то Вучедолска култура“.
– Вучедолска култура захвата данашње подручје Вуковара, а то је само окрајак Винчанске културе и Лепенског вира – казао је на крају хрватски историчар.
Извор и фотографије: Културни центар Новог Сада