Светски дан књиге обележен у Новом Саду: од почасти Ђури Даничићу до дружења са најмлађима

У Новом Саду обележен је Светски дан књиге и ауторских права 23. априла, низом културних и едукативних програма, посебним акцентом на најмлађе читаоце и значај неговања читалачких навика од раног узраста.

Обележавање је започело полагањем венаца на родној кући Ђуре Даничића у улици Златне греде. Венце су положили: чланица Градског већа за културу Маја Черемиџић Шаиновић и директор Градске библиотеке у Новом Саду Александар Јокановић. Обновљена кућа, реконструисана у оквиру ревитализације Алмашког краја, сведочи о посебном пијетету према очувању културног наслеђа и личности која је обележила српску филологију.

„Данас обележавамо велики празник који нас подсећа да сваком новом страницом боље упознајемо себе, али и друге људе, културе и идеје. Наслеђе великих аутора траје, јер књиге не бледе временом, а на нама је да подједнако посвећено чувамо и материјалну баштину. Посебно је симболично што име Ђуре Даничића носи и одељење библиотеке, које је данас у центру дешавања, јер је пажња усмерена на будуће читаоце“, истакла је Маја Черемиџић Шаиновић.

Традиционално дружење са писцима у организацији Градске библиотеке у Новом Саду ове године обележено је и учешћем гошће-библиотекара, која је разговарала са децом из вртића „Златне греде“ ПУ „Радосно детињство“. Малишанима су препоручене књиге прилагођене њиховом узрасту, а кроз интерактивне активности приближили су им свет читања. Том приликом подељене су бесплатне чланске карте и пригодни поклони.

У централном објекту „Ђура Даничић“ у Дунавској улици отворена је изложба посвећена Вилијаму Шекспиру и Мигел де Сервантесу, која обухвата значајна издања и библиографске податке из библиотечког фонда. Изложба ће бити отворена до 1. маја, док је за све грађане током дана био омогућен бесплатан упис.

Подсећања ради, Ђура Даничић (1825–1882) био је један од најзначајнијих српских филолога, лингвиста и преводилаца, блиски сарадник Вука Стефановић Караџића и један од кључних фигура реформе српског језика. Његов научни рад и преводи, укључујући делове Старог завета, оставили су трајан печат у развоју српске филологије и стандардизацији језика.