У својству акредитованог новинара, као сарадник портала ТВ Арс Медија, посетио сам Сајам књига 28. (уторак), 29. (среда) и 30. октобра (четвртак). Међународни сајам књига у Београду је увек за све читаоце и поклонике лепе речи значио много више од обичне сајамске приредбе. Био је то празник књиге и велика церемонија међусобног упознавања и препознавања писаца, читалаца и издавача, разговора о књигама и представљања нових издања и наравно, прилике да нове књиге нађу своје читаоце.
Међутим, на овогодишњи, 68. међународни сајам књига у Београду, надвила се сенка трагедије, од када се пре годину дана срушила надстрешница на железничкој станици у Новом Саду, одневши 16 живота. Док је слоган сајма обећавао „Твоју нову причу“, у стварности је кружила иста суморна прича, која већ читаву годину потреса наше друштво, преливши се тако и на ову велику књижевну и културну манифестацију: прича о подељеном друштву, моралним дилемама и питањима без одговора.
Одлука управе Сајма да се овогодишњи сајамски догађај одржи од 25. октобра до 2. новембра 2025. године наишла је на масовно неодобравање, како издавача и писаца, тако и посетилаца. Представници издавачке заједнице поставили су два основна захтева: да се Сајам завршава до 31. октобра, како се не би ушло у 1. новембар, дан када је требало обележити годишњицу трагедије у Новом Саду, и да се смање трошкови закупа простора због очекиване слабије посећености. Оба захтева су одбијена и то је изазвало дубоке поделе у књижевном и културном свету, које су резултовале расправама и позивима једног дела издавача и писаца на бојкот. Неке од најугледнијих издавачких кућа – Геопоетика, Клио, Архипелаг, Хеликс, Завет, Макарт и друге – одлучиле су да не излажу на сајму књига. Скоро 20 издавачких кућа одлучило је да не учествује. Они који су одлучили да учествују, нашли су своје разлоге. Целокупна јавност је била подељена, тако да су многи одустали од посете. Значајан део људи је ипак и ове године одлучио да дође.
У сва три дана, колико сам обилазио сајамске хале, приметна је била слабија посећеност. Осетило се одсуство издавача који су бојкотовали сајам, али оне издаваче који су изложили своја издања погодила је уздржаност и бојкот сајма од стране читалаца. Читава атмосфера је деловала напето и чак помало сабласно. Нелагодност и сумњичавост око успеха на сајму делили су готово сви са којима сам разговарао. Фалило је оног, раније тако карактеристичног, узбуђења и благе стрепње, оне сајамске гужве и галаме, када смо се једва провлачили кроз редове људи, нестрпљиви да дођемо до циљаног штанда и пронађемо жељену књигу. Општи утисак је био да овај сајам књига није личио на себе. Додуше, деградација сајма књига као књижевне, културне и привредне манифестације од националног и међународног значаја тенденција је која траје већ годинама уназад, али ово је било нешто сасвим друго. На крају, свако је одлучивао сам за себе хоће ли или неће ићи на сајам. Ове године је таква одлука имала много већу тежину него ранијих година јер као да се мерило и процењивало ко иде а ко апстинира.
Организација сајма је била беспрекорна, као и ранијих година. Мање-више, распоред издавача по штандовима био је исти. Упражњена места услед недоласка издавача који нису дошли попунили су они који су излагали. На штандовима издавача, нарочито мањих, и те како се примећивао слабији талас посетилаца, али и мањак интересовања за књиге. За разлику од прошле године, овогодишњи сајам је бележио масовнију посету ученика основних и средњих школа, што је донекле ублажило општи утисак, уневши дозу оптимизма, али тешко да је то могло поправити продају књига. Програми по салама у простору 1А били су разноврсни и лепо осмишљени. Ипак, махом се и ту могла приметити доста оскуднија посећеност.
Да бих стекао потпунију слику, интервјуисао сам неколико представника издавача који су били вољни да говоре за Арс Медију. Интересовало ме је какво је мишљење издавача о укупним околностима у којима се одвија овогодишњи сајам, а онда сам их замолио да кажу нешто о својој актуелној књижевној продукцији и издвоје неке новообјављене наслове који заслужују пажњу читалаштва.
Виктор Радун Теон и Марко Фуртула испред штанда Укроније
Марко Фуртула, власник и главни уредник Укроније из Београда, изјавио је да је посета ове године била знатно слабија него прошле године. Атмосферу у којој се сајам одржава оценио је као затегнуту и помало мучну. Г-дин Фуртула се није сложио са бојкотом сајма од стране читалаца, истакавши да то није био бојкот управе већ издавача, који живе од књиге. Он је указао на то да су подељени и издавачи и читаоци и да ту ништа до краја није јасно. Од нових издања из властите продукције, Марко Фуртула је издвојио мемоаре Александра Дерока А ондак је летијо јероплан над Београдом, Филозофију слободног духа Николаја Берђајева, књиге Веселина Чајкановића, Диван Хафиза Ширазија и Румијева мудрост – изабране приче из Месневије Џелалудина Румија.
Лаура Барна и Виктор Радун Теон испред штанда Хера еду.
Зорица Стабловић Булајић, власница и главна уредница издавачке куће Хера еду, уз констатацију да је видљива слабија посећеност сајма, рекла је да се „овогодишњи сајам књига одвија у мало сложенијим околностима, и заиста није било једноставно организовати тај сајам“. Она је изразила мишљење да су одговорни људи Сајма успели да сачувају ову манифестацију, с обзиром да су сви мало под притиском због читаве ове ситуације и апеловала је да, без обзира на све, ми „морамо да на неки начин сачувамо тај глас београдског сајма књига“. Зорица се осврнула и на овогодишњу продукцију издавачке куће Хера, истакавши књигу Виртуелна ломача Ђорђа Вуковића и Александра Врањеша, романе Лифт Горана Новаковића (о којем сам говорио 28-10. у сали Б. Пекић) и Фрау Бета Лауре Барне, као и Уметност и национална валута 1884-2024 Гордане Јауковић Ненезић.
Драган Јовановић Данилов, Владимир Копицл и Виктор Радун Теон, на штанду Чаробне књиге.
Александра Радовановић из Чаробне књиге изјавила је да, иако је сајам ове године био доста празнији него раније, „наши штандови су били доста посећени“. Александра је истакла да је Чаробна књига ове године избацила на тржиште прегршт нових наслова, међу којима су и превођене књиге познатих страних књижевника и нобеловаца, као и књиге домаћих писаца. Од нових издања издвојила је комплет од 4 књиге јужнокорејске списатељице, нобеловке Хан Канг, дуго очекивани стрип Бетмен, дуга ноћ вештица, збирку приповедака Између трудова Владимира Копицла, књигу Узидана Иване Нешић, специјално илустровано издање култне књиге 1984 Џорџа Орвела и Изабрана дела 1-4 нобеловца Абдулразака Гурне.
Тања Вучковић, ПР Лагуне, изјавила је да се мања посећеност сајма ове године не примети толико јер су Лагунини штандови редовно добро посећени. Тања је нагласила да се Лагуна на сајму „представља са својом целокупном продукцијом, која броји више од 6.300 наслова“ и да је за овај сајам „спремила 70 нових наслова“. Она је скренула пажњу читалаца на ауторе које је овај издавач угостио на свом штанду – Алија Феника, писца књиге Црвене заставице, зелене заставице и Џени Колган, ауторке низа бестселера (Божићна књижара, Летње небо, Пролећна олуја, Мала књижара на обали и др.). Поред тога, г-ђа Вучковић је поменула најтраженије хитове, међу којима Слика с морем Фредрика Бакмана, Кројач Јелене Баћић Алимпић, Отац Бојана Љубеновића, Било некад у Србији Момчила Петровића и др.
Вања Протић из Агоре се сложила са већином других издавача да је ове године мање људи посетило сајам и њихов штанд, али није желела да се посебно осврће на опште друштвене околности у којима се оржава сајам. Она је нагласила да Агора наступа са много нових наслова, како из преведене тако и домаће књижевности, указавши да је нарочито већа продукција савремених српских писаца у односу на протекле године. Вања је издвојила роман словачке ауторке Етеле Фаркашове спасавање света по Г., књигу приповедака Станислава Ракуса Сажаљивост, роман македонског писца Томислава Османлија Стуб који пева, роман Владимира Пиштала Луке, роман Владана Матића Мапа Прелета и др.
Владимир Димитријевић, уредник у издавачкој кући Catena Mundi, изјавио је: „овогодишњи сајам је под сенком оног страшног догађаја који се десио са надстрешницом прошле године у Новом Саду, али истовремено сматрам да је требало да се одржи јер овај режим се све време бори против културе, а очување овог нашег сајма је веома битна ствар јер је један од најважнијих културних догађаја у току године“, а затим нагласио: „сама чињеница да се он одржава и да се одржава на овом месту је борба против бесмисла и сматрам да он треба да опстане и остане такав какав јесте“. Из издавачке продукције Катене Димитријевић је издвојио неколико по њему сјајних наслова: књигу Весне Тријић Легенда о Ђиласу, Пут и странпутице Срба Бојана Јовановића, Свет на ивици провалије Миломира Степића, Незаборављене: Британке у борби за права и Србију (1914–1921) Синише Павловића, Зборник Пропаст Запада: сто година касније – Освалд Шпенглер, Руси и Срби.
Гордана Петковић Срзентић, уредник редакције за издавање књига Службеног Гласника, у вези са актуелном друштвеном ситуацијом рекла је да је сагласна са тим да су ово „некако другачија времена и није нешто свакидашње, како смо научени и навикли“, али је и изразила искрену наду да ће књига „ипак на крају победити многе ствари које јој не иду у прилог“, поручивши да „верује у то да треба остати доследан да књига буде изнад свега.“ Г-ђа Петковић Срзентић је истакла да Службени Гласник и ове године остаје доследан традицији, а то је да је највећи број објављених наслова из области друштва, науке, уметности и културе. Г-ђа Петковић Срзентић је од новообјављених књига издвојила награђене књиге: монографију Миомир Вукобратовић, Пионир роботике, која је награђена за допринос науке, монографију Мојих 500 глумаца Здравка Шотре и књигу Мала црна музика, затим биографску књигу Гомбрович. Ја, геније Клементине Суханов, аутобиографију нобеловке Каталин Карико Преломно откриће, Сабране приче и фрагменти 1 и 2 Едгара Алана Поа.
Предраг Милојевић, главни уредник Пресинга, сложивши се да је овогодишња посећеност мало слабија него прошле године,изразио је резервисаност да се лако може дефинисати који је прави разлог томе, политички или неки други. Милојевић је нагласио да Пресинг гледа искључиво професионално на проблеме који су настали и заложио се да би требало да постоји неки званичан став удружења издавача око кога би се сви усагласили и штитили интересе издавача. Милојевић је истакао да Пресинг углавном објављује дела из књижевности, домаће и преведене, и одабрао је неке занимљиве антологије, као што су Антологија летризма (приредио Душан Стојковић), Латински шпијун: велика антологија хумористично сатиричних прича (Дарко Батан Жуњић), затим роман данског писца Ханса Ота Јоргенсена Ах, те очи коња, збирку поезије шпанске песникиње Јоланде Кастањо Материја, те романе Јадранке Миленковић Ис и Зорана Шкодрића Празнина пешчаног сата.
Тако је протекао и овај, 68. сајам књига у Београду, упркос тешкоћама, отпорима и покушајима бојкота. И сјајно је што је одржан. Сајам књига је много више од сајамске изложбе књига и издавача. Он је одавно постао институција од посебног значаја, једна од малобројних светлих тачака у културном амбијенту у Београду, Србији, региону и Европи. Трајање овог сајма знак је да још увек има наде за књигу и све оне који живе од писања и објављивања књига. И зато се вреди борити да сајам опстане. Без обзира на све слабости и мањкавости, не треба нипошто прекидати континуитет његовог одржавања из године у годину. На радост свих нас који волимо да читамо и будемо читани.
Текст и фотографије: Виктор Радун Теон
Извор: ТВ Арс Медија портал