Premijerom Rosinijeve komične opere Pepeljuga otvara se operska sezona
Prvi put na reperotaru Srpskog narodnog pozorišta ući će jedno od najlepših Rosinijevih dela, komična opera u dva čina Pepeljuga.
Premijerom opere Pepeljuga, 26. septembra, na sceni „Jovan Đorđević“ s početkom u 19 časova, biće otvorena operska sezona.
Dirigent je Đanluka Marčano, reditelj je Marko Puči Katena, gost iz Italije, a u podeli su: Saša Štulić(Don Ramiro), Vasa Stajkić / Vladimir Andrić (Dandini), Nebojša Babić / Miodrag D. Jovanović / Saša Čano, k. g. (Slovenija) (Don Manjifiko), Darija Olajoš Čizmić / Marija Mitić Vasić (Klorinda), Verica Pejić / Milena Damnjanović (Tizbe), Jelena Končar (Angelina), Goran Krneta / Strahinja Đokić(Alidoro).
U zanimljivom režijskom viđenju kroz kino-objektiv, uz elemente komedije del arte, opera Pepeljuga je novo repertoarsko osveženje.
Premijernim izvođenjem Rosinijeve opere u SNP-u biće obeleženo 150. godina od kompozitorove smrti.
Đoakino Rosini (Gioacchino Rossini, 1792 – 1868) bio je italijanski kompozitor stilskog razdoblja klasike. U istoriji je zabeležen kao jedan od najpopularnijih kompozitora opera. Rosinijeva najpoznatija opera je Seviljski berberin, ali je sa operom Pepeljuga (La Cenerentola ossia La bontà in trionfo, odnosno Pepeljugaili Trijumf dobrote) doživeo veliki uspeh, zbog odličnog spoja tople priča s prekrasnom muzikom. Zasnovana je na najlepšoj bajci „Pepeljuga“ u kojoj neprolaznu vrednost i bezvremensku temu čini pobeda dobra nad zlom. Libreto za operu Pepeljuga napisao je italijanski pisac, pesnik i libretist JakopoFereti (Jacopo Ferretti, 1784 – 1852), predloživši Rosiniju 1816. godine osnovu bajke Pepeljuga, kao predložak za sledeću operu. Fereti je sastavio libreto koristeći se libretima koje su ranije napisali francuski dramatičar i pisac Šarl Pero (za malteškog kompozitora Nikolasa Isuara, koji je delovao u Francuskoj, i nemačkog kompozitora Danijela Štajbelta) i Italijana Frančeska Fjorinija (za kompozitora Stefana Pavezija). Priču o Pepeljugi Fereti je donekle izmenio i prilagodio je operskom žanru, u mnogome je fabulu lišio poetskih i fantastičnih elemenata Peroove bajke (Pepeljugi ne pomaže Dobra vila nego knežev tutor Alidoro, ne otkucava ponoć, nema čarobnog štapića, a nema ni slavne staklene cipelice), zadržavši samo okosnicu dela.
Prekrasna Rosinijeva muzika dodaje čarobnu notu srećnoj priči o Pepeljugi. U Rosinijevoj operi ističe se zanimljiva podela – glavnu ulogu Angelinu, peva dublji ženski glas – mecosopran (najpoznatija operska „Pepeljuga“, bila je španska mecosopranistkinja Tereza Bergansa (1935- ), za koju su mnogi tvrdili da je bila „Pepeljuga iz snova“).
———–
Pepeljuga u SNP-u se izvodila kao dramska i kao baletska predstava:
4. III 1904. (priča u 4 čina, napisao: R. P. T.); 1910/11. (komad za decu, B. Nušić); 23. I 1910. (priča u 4 čina, napisao: R. P. T, režija: Dimitrije Spasić); 23. II 1931. (dečja igra u 6 slika, napisao: Karl August Gerner, prem. u Somboru); 27. XI 1963. (komad u 3 čina, napisao: Živojin-Bata Vukadinović, režija: Mihailo Vasiljević); 25. V 1965. (balet u 3 čina, muzika: Sergej Prokofjev, koreografija i režija: Iko Otrin, dirigent: Imre Toplak); 27. III 1987. (balet u 3 čina, muzika: Sergej Prokofjev, koreografija i režija: Robert Kljavin, k.g., dirigent: Imre Toplak) – Iz Enciklopedije SNP-a
Izvor: SNP