ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА “ МАЈСТОРИ БАНАТСКОГ СЛИКАРСТВА ОД 18. ДО 20. ВЕКА ИЗ ЛИКОВНЕ ЗБИРКЕ НАРОДНОГ МУЗЕЈА ЗРЕЊАНИН“

У кино сали Музеја Војводине, Дунавска 37, у среду, 26. априла 2017. године, у 19 часова биће приказан филм „Мајстори банатског сликарства од 18. до 20. века – из Ликовне збирке Народног музеја Зрењанин“. Ауторка филма је Оливера Скоко, виши кустос-историчар уметности, а извршни продуцент је „Дигитал Стиле“. Реализацију пројекта је подржао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

 

филм представља мајсторе банатског сликарства и то од првих путујућих иконописаца, преко представника класицизма, бидермајера и романтизма па све до модерниста, и биће приказиван публици у оквиру сталне поставке Ликовне збирке. Ова збирка је   једна од најзначајнијих војвођанских уметничких колекција и својеврсни је пресек свега онога што се на уметничком плану збивало у Војводини и шире, са посебним акцентом на средњи Банат.

Најстарији експонати потичу из КСВИИИ века и радови су тзв. зографа, домаћих, углавном анонимних сликара обучаваних у манастирским радионицама. Галерија портрета испуњава већи део поставке КСИКС века а аутори су: Никола Алексић, Константин Данил, Ђура Јакшић, Новак Радонић, Павле Симић, Стеван Тодоровић … Друга половина КСИКС века и почетак КСКС века сматра се најплоднијим периодом банатског сликарства када тадашњи Велики Бечкерек (данас Зрењанин) постаје живо уметничко средиште интензивних културних дешавања. Народни музеј Зрењанин чува радове Стевана Алексића, Уроша Предића, Паје Јовановића, Александра Секулића, Васе Поморишца. Рађању модерне уметности у Зрењанину, допринели су тзв. „Великобечкеречки импресионисти“ који су такође представљени са неколико радова и то управо уз великане наше модерности Саву Шумановића, Јована Бијелића, Ивана Радовића и Зору Петровић. Саставни део сталне поставке Ликовне збирке су и легати Уроша Предића, Тивадара Вањека, Паулине Сударски, Фридерик Бенде, Злате Марков-Барањи и Љубице Тапавички, м еђу којима Легат Уроша Предића свакако заузима посебно место.

Извор: Музеј Војводине

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *