ПРЕДСЕДНИШТВУ САНУ
преко
Академика Владимира Костића, професора, доктора медицинских наука,
Поштовани професоре Костићу,
И поред свих мојих упозорења САНУ продужава циклус предавања «О митолошкој прошлости Срба – истина и заблуде».
Сам назив арогантног изношења «САНУ истине» је неспојиво са науком која подразумева стална прецизирања научних открића а не апсолутну истину. ОРГАНИЗАТОРИ И ДАЉЕ НЕ ДОПУШТАЈУ ДА СЕ ПОСТАВИ БИЛО КАКВО ПИТАЊЕ, па дозволите на овој форми протеста.
Управо тај препотентни назив о «истини» и разоткрива иницијаторе и позадину њиховог озбиљног пројекта јер је полазиште ове групе новоАпостола (САНУ) «истине» очито:
- у «непогрешивости папе», којег је један о предавача такве «САНУ истине» већ у официјелним материјалима хришћанског јубилеја у Нишу, оценио за светог човека за целокупно човечанство,
- непогрешивости ЦеКа (Централног комитета) бољшевика, јер они жуде да буду једина истина а да су сви остали у заблуди.
Е управо ова група новоАпостола (САНУ) «истине» хоће да буду «папе над папама» да приволе неуко српство «цивилизованом Риму и Римској империји» а Србе и све Словене представљају у свим предавањима овог циклуса не само као «варваре» већ још горе као «дивљаке» – како сте могли да чујете лично на последњем «ишчитавању» гимназијског рада др Драгане Николић, вишег научног сарадника Балканолошког института САНУ «Етничка слика Балкана на прагу првог миленијума нове ере» одржаном у САНУ 21. октобра 2021. године, којем сте присуствовали.
Ова «папска» «истиноЉубивост» и «ЦеКа» непогрешивост новоАпостола (САНУ) «истине» разоткрива и позадину још једног чеда САНУ а то је чувени «Меморандум САНУ», који је очигледно био урађен у садејству Централног Комитета Хрватске и његовог официјелног гласила – «Вечерњих Новости», које се штампа у Београду, које су наводно разоткриле пре него што је «Меморандум САНУ» и завршен и поједине делове објавиле септембра 1986. године. Исти траг Ватикана у овом циклусу предавања налазимо и у «Меморандуму САНУ» јер је пропагирана у том периоду некаква «Велика Србија» са Ватиканом исцртаним границама «Карлобаг, Огулин, Карловац, Вировитица» које највише одговарају Ватикану јер је пре тога Крајина била у СлоВенији због чега се и чувени песник презива Крањчевић. Тај простор су Ватикански емисари стварали да би уметнули Хрватску и увели појам Хрвати — до те границе Карловац — Карлобаг — Огулин.
Као последица ове операције ЦеКа Хрватске и њиховог гласила у Београду била је осуда не само САНУ већ и српског народа и оптужба да су САНУ, српски националисти, у које су апсолутно без икакве основе сврстали и Слободана Милошевића изазвали распад Југославије и рат на простору Балкана од 1991. године.
Ја овом паралелом не нападам САНУ и академике САНУ већ осуђујем што се САНУ повукла у мишију рупу саучесништва са Брозовском мафијом која је планирала тај фиктивни рат ради отписа Брозових кредита добијених у време Хладног рата да би Југославија била трговачки посредник између Запада и СССР, а све према «Напуљским условима» који су потписани као међународна конвенција 1980. године у граду Напуљу. Према тим Напуљским условима земља која преживи грађански рат не враћа део међународних кредита.
Као доказ прилажем вам мој чланак «Напуљски рат на простору Југославије» који је објавио једино часопис «Геополитика» у броју од јуна 2012. године.
Председништво САНУ мора разобличити ову превару ЦеКа Хрватске и Брозових мафијаша. Нису криви академици већ «саучесничка шутња» САНУ о фиктивном, Напуљском рату на простору Југославије у којем су Срби потиснути, демонизовани и разбијени на «Лењинско, Брозовске границе» које су осмишљене у Ватикану и реализоване преко хазарских мрежа такозваних «америчких банкара» у православним словенским земљама и пре свега Русији и Србији. Исто тако нисам крив ја што је руководство компаније «Југославија комерц» наоружало, преко једне увозно-извозне операције непрерађеног алкохола паравојне формације Хрватске Шекса и Главаша а да за то до данас нису одговорали јер је то био исти део те операције такозваног «Меморандума САНУ» преко чега су уценама обезбедили «робовску презадуженост» свих бивших Брозових република са више од 200 милијарди долара.
На ово вам скрећем пажњу јер систематичношћу и суптилним одабиром тема група ових новоАпостола (САНУ) «истине» жели да докаже управо само једно:
Дакле цео циклус предавања «О митолошкој прошлости Срба – истина и заблуде» има очигледан циљ – да на високом научном нивоу САНУ докаже да Срби треба да уступе своје територије далеко старијим Албанцима/Косоварима које је Ватикан (рукама Јиричека у књизи «Историја Србије», коју је платила Влада кнежевине Србије, на страници 8) прогласио за Илире, који не говоре Илирски језик (јер је већ постојао речник «Nemacko-ilirski i ilirsko-nemacki recnik k nemackoj citanki i prakticnoj slovnici za 3. i 4. razred gradskih i glavnih ucionah u carevini austrijanskoj» и «Ilirsko-nemacski i nemacsko-ilirski rukoslovnik. Dio 1, Ilirsko-nemacski : na korist Nemacah i Ilirah u Horvatskoj»
Због тога је председник САНУ пред избором:
- или да се сложи са овим назови «научним» приступом, који доказује његову већ јавно изречену осуду српском народу и српској држави Србији да се морају помирити «Да Косово и Метохија не припадају више Србији», у ком случају га позивамо и у писаној форми да поднесе оставку на дужност председника САНУ и поред тога што мисли да је овако осмишљеним циклусом предавања доказао научно свој јавно изречен став, или
- да омогући да ја и још два српска научника у истој сали САНУ и под истим условима објављивања у листу Политика, израде плаката, позивница и јавног преноса одржимо одвојена предавања као доказе да није било нити је могло бити пресељавања СлоВена у V – VII веку са севера на југ нити са југа на север, и предавање о «Непрекидности српске/слоВенске културе од епохе Лепенског Вира и Винче»,
И после «ишчитаног текста» др Драгане Николић, вишег научног сарадника Балканолошког института САНУ «Етничка слика Балкана на прагу првог миленијума нове ере» одржаном у САНУ 21. октобра 2021. године, којем сте присуствовали, у обавези сам да и Вама лично и Председништву САНУ укажем на следеће:
- у мојој књизи «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права» у Глави 2 другог дела у поглављу «7. Најстарија цивилизација и њени називи: 7.1. РАСсија и КолоВенија» на страницама од 447 до 480 визуелно од археолошких остатака до данашњих дана најпрецизније објашњавам латински назив HelVetia и његову идентичност на картама данашње Швајцарске са називом Raetia, Ruthenia (Ruthenium – метал: Русија) или Racija. Могла је ова виша научна сарадница Балканолошког института САНУ и да се не сложи са мојим научним тумачењем али није могла да се не осврне на њега, јер се на једној од првих карата које је приказали види Raetia, што је латинизован назив као и стотине других које је она некритички ишчитавала на «чистом латинском» са српским акцентом,
- достављам вам мој чланак «По Јухор Гривни грађена Колокољна Московског Кремља», из којег се виде визуелни и текстуелни докази да је појам СКорДиски и Келти (о којима је говорила и др Драгана Николић) изведен појам из идеографског дела назива КолоВени односно ВиниК, тако да је јасно да је излагање др Драгана Николић имало озбиљне методолошке недостатке јер.
- је некритички исчитавала не само свој гимназијског нивоа текст већ
- је некритички наводила на латинском – латинске «примарне историјске изворнике» за које је др Љубинко Раденковић исправно рекао следеће у свом резимеу: «Немци и Данци, који су као свештеници учествовали у насилном покрштавању Балтичких Словена, нису довољно знали њихов језик, па су и називе словенских богова, у својим хроникама на латинском језику, непрецизно преносили», што се сигурно види и на картама где код ње пише «до земље Ардијеја» док на карти пише сасвим друго, те је очигледно да јој наруџбином није било допуштено да види било какав словенски траг на «етничкој слици Балкана на прагу првог миленијума нове ере»,
- Као и Драгана Николић, у свом гимназијском раду прочитаном у САНУ, и сам Институт Балканистике се прославио истоветним антисрпским и антисловенским некритичким и неправилним ишчитавањем карте из Рима од стране Славенка Терзића, дописног члана САНУ који је у свом делу «СТАРА СРБИЈА – драма једне цивилизације»:
-
- на стр. 18 је објавио карту Ђакома Кантелија да Вињоле (Giacomo Cantelli da Vignola) која је сачињена у Риму 1689. године на којој коректно пише назив: «Il regno della Servia detta altrimenti Rascia», као ознака ЦЕЛОКУПНЕ Србије јер је од искона основ назива за Србе био Рас, како су се сви Срби (посебно у данашњој Војводини) звали све до 1848. године, када су у Бечу погрешно убедили патријарха Рајачића да је Рас – Рац погрдан угарски надимак за Србе, иако је «РАс» ознака сакралног/божанског Первоначала,
- на стр. 18 у српском потпису испод карте тај исправни текст Терзић неосновано преводи као Рашка: «Ђакомо Кантели да Вињола, Краљевина Србија звана Рашка» иако и сам наводи:
- на страници 19 признаје да се «понекад уместо Србије користи име Рашка као друго име Србије», но он на тој истој страници 19 а затим и на стр. 20 и другим страницама своди неосновано РасСију/RasCiju на «обласно име Рашка», што на страници 20 прецизира цитатом «великог немачког историчара Леополда Ранке» који по Терзићу каже «Код Сенице пређе Кара-Ђорђе преко планина, да најпречим путем стигне у старо гњездо српског царства на Рашкој и на Горњем Лиму, међу своје даљње једноверце»,
- на стр 17 «Срби као народ.… брзо прихватају туђа имена својих земаља и области».
-
- велики део свог рада као и сви Радићевци ова научна сарадница је посветила појму «Илирик», иако је већ тешко поменути радове где сам објаснио да слово «Илирик/Илири» потиче од погрченог Коло на Хелиос а одатле на Илиос, одакле и Илири, те је јасно да се цео простор називао по роду Рас или КолоВени, али Институт за Балканолошка истраживања лукаво не спомиње та разјашњења, јер у науци се мора оспорит изнета тврдња а не оцрњивати укупност како ја овде намерно чиним да би ови «квази научници» којима сте допустили иступање у САНУ систематски чине, а и Ви лично не допуштате да се изнесу другачија мишљења иако Вам се универзитет МНЕПУ пре неколико година обратио са предлогом да заједнички организујете конференцију са два питања у једној реченици «Имају ли Словени (право на) историју до V века?»
- достављам вам текст Жарка Б. Вељковића, из Едукативног центра ГИТА (?) објављен у часопису Теолошки погледи Српске православне цркве «Критика навода о Албанцима у уџбенику Историја за 6. разред основне школе», из кога се види да и он указује на ненаучност и штетност приступа и тврдњи изнетих у уџбенику Историје за 6 разред основне школе академика Радета Михаљчића у издању Завода за уџбенике у поглављу «Јужни Словени и староседеоци», што највише штети Србима у «информацијском рату» који се води на Косову. Ово и поред тога што исти Жарко Б. Вељковић из древне Винче води «информацијски рат» и против «Деретићеваца» иако је очигледно да су његови главни непријатељи и непријатељи српског народа овакви као што је Михаљчић и апостоли новоИстине САНУ у циклусу о истини,
- научници и начни сарадници САНУ очигледно је и даље не региструју појам ТЕРМИНОЛОШКИ РАТ који је и даље најстрашнији рат који се води против народа РАС (Срба и Руса),
Прозрели смо и презрели овакав антисрпски и антинаучни циклус једноумних назови предавања – ишчитавања наручених текстова чији је циљ да докаже да су се Словени доселили у VII веку и да треба да уступе Косово и Метохију староседеоцима Албанцима који су по Јиричеку Илири али не говоре илирски језик.
И овога пута вам свима скрећем пажњу да је назив АлБанија изведена из назива БелиВени/СлоВени те да и данас у Албанији али и Грчкој уништавају све КолоВенске/СлоВенске трагове док исто то у Београду у САНУ ради и ова група новоАпостола САНУ истине.
Ви сте се неколико пута, врло коректно, указали да нисте организатор овог циклуса предавања али то и својим деловањем морате показати јер сте вероватно и личним присуством уверили у неодрживост, површност и нетачност изнетих тврдњи и ишчитаних текстова.
Доличило би науци да омогућите да и ми који смо неистомишљеници овом једноумљу апостола Истине изнесемо своја научна открића.
У супротном Ви ћете се сматрати једномишљеником ових антисрпских и антисловенских застрањивања у некаквој САНУ истини.
У прилогу вам достављам:
- чланак «Напуљски рат на простору Југославије» који је објавио часопис «Геополитика» у броју од јуна 2012. године,
- чланак «По Јухор гривнама су градили здања у Московском Кремљу»
- текст Жарка Б. Вељковића, објављен у часопису Теолошки погледи Српске православне цркве «Критика навода о Албанцима у уџбенику Историја за 6. разред основне школе»,
СпасиБо (од српских речи СпасиБо-же .. ове којима се обраћамо и који добра дела чине)
СпасиБо(же) Ваша добра дела и разумевањепрофесор Божидар Митровић, доктор правних наука, адвокат
директор Музеја НЕПРЕКИДНОСТИ СЛОВЕНСКОГ ПРАВА И КУЛТУРЕ ОД ЕПОХА ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧЕ, Москва,
Председник Савета за статусна питања дијаспоре Србије,
члан Савета националности при Влади града Москве до 2018. године
члан Комисије за науку и образовање Савета националности до 2018. године
адвокат Адвокатске коморе града Москве до 2017. године,
председник Регионалне друштвене организацијије ОБЈЕДИЊЕЊЕ СРБА, Москва до 2017. године
- Председништву САНУ 16. септембра 2021. године пред прво предавање Опомену пред подношење Управне тужбе за понуђене да се организују научне дискусије, округли столови, и расправе како би се у образовним програмима и уџбеницима историје у основним и средњим школама и на универзитетима: из наставе избацио фалсификат о измишљеном пресељавању Словена у V – VII веку,.
- професору Вањи Станишићу, питања која сам му упутио мејлом 12.октобра 2021. у вези његовог предавања «Винчански знаци у типологији писма» које је ишчитао 15. октобра 2021. године нападајући све светски признате стране научнике који су тврдили да је Винча култура и цивилизација у којој је нађено прво писмо/протоПисмо,
- отворено писмо које сам упутио 15. октобра 2021. године Владимиру Костићу председнику САНУ о његовом присуству на нарученом антисрпском ишчитавању напада на светске научнике од стране проф. Вање Станишића,
- чл. 174 КЗ – повреда угледа српског народа и угледа СлоВена,
- чл. 307 КЗ – угрожавање територијалне целине Србије и противуставног отцепљење дела територије Србије, која треба да се наводно преда измишљеним Илирима које су Словени затекли на Балкану,
- чл. 383 КЗ – уништавање културних или историјских споменика или других културних добара или установа или објеката који су намењени науци, уметности и васпитавању,
- чл. 370 КЗ – геноцид (српског народа).