U novoj tribini Milorad Vukašinović govori o procesu transformacije SAD kao novog vitalnog centra atlantizma – naročito tokom 20. veka, te nastoji da objasni geopolitičke, filozofske i istorijske osnove prerastanja Amerike u univerzalnu imperiju, model društva koji je obeležio 20. vek. Vukašinović smatra kako je pojavljivanje studije admirala Mehena o istorijatu pomorskih ratova 1890. godine veoma značajno, budući da su u tom ogledu najavljeni antiizolacionistički impulsi u američkoj politici koji će se desiti u 20. veku. Kao veoma pronicljiv autor, Mehen je objasnio nekoliko važnih dimenzija novog atlantizma, gde piše o potpunoj američkoj preorijentaciji iz telurokratske u talasokratsku koncepciju. Zanimljivo je da on još tada nagoveštava uspon Kine u svetskim poslovima i pominje važnu geopolitičku odrednicu o tzv. „spornoj zemlji“, prostoru koji smešta između 30. i 40. stepena severne geografske širine.
U drugom delu izlaganja Vukašinović kao ključni događaj za preokretanje javnog mnjenja u SAD markira veliku ekonomsku krizu (1929–1933) koja je ostavila užasne posledice na američko društvo. Tada je na scenu stupio Savet za spoljne poslove Amerike, mesto konsenzusa intelektualnih i političkih elita, koji je počeo da usmerava tokove opšte svetske politike. Na konferenciji 1933. o nacionalnoj samodovoljnosti Amerike izdvojile su se struje idealista (oslonjena na vilsonijanske predstave o Americi kao univerzalnom placdarmu za širenje ideja o slobodnoj trgovini i ljudskim pravima) i realista (smatrali su da SAD nema snage za univerzalističku misiju i da je potrebno raditi na transformaciji tzv. atlantske zajednice svog civilizacijskog i geokulturnog kruga). Već 1938. unutar Saveta nastaju pripremne studije o ulasku SAD u Drugi svetski rat, ali i tekstovi koji prognoziraju rekonfiguraciju Evrope posle rata, nakon kog potpunu vlast u Americi preuzima Savet za spoljne poslove, odnosno korporativni kapital okupljen najpre oko predsednika Ruzvelta. Vukašinović navodi i analizira tekstove važne za ovu temu, kao što su oni koje su pisali Mekinder, Spajkman, Kenan, Kisindžer i Bžežinski, a naročitu pažnju posvećuje „Velikoj šahovskoj tabli“ u kojoj je prognozirano kako će se na temi Ukrajine odlučivati o tome da li će Rusija više ikada biti imperija.
Izvor: Kulturni centar Novi Sad.