Римокатолички култови српских средњовековних и ранонововековних светаца су тема која је слабије позната, иако није сасвим непозната и непроучавана, нарочито у контексту култа Светог Саве који је и био најразвијенији.
„Ово је једна много шира тема и намера трибине је да се дâ један преглед тог утицаја, без обзира што можда овде реч култ или житије не одговарају дефиницији књижевног жанра, будући да поменути култови никада нису у пуној мери заживели па се тако ни такви текстови не могу у правом смислу назвати култним списима. Међутим ипак представљају важне остатке који сведоче о томе да су српски средњовековни свеци, и неки од нововековних попут Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, били познати чак и језуитским и ученим римокатоличким круговима који су, сваки из своје перспективе, развијали двоструку функцију ових култова.
Једна од перспектива је била да се неко општесловенско јединство, то илирство раног новог века прикаже и кроз биографије ових знаменитих историјских личности. Други аспект представља прозелитизам и намера да се, између осталог и преко тих култова, православни Словени (првенствено Срби, али и Бугари и Руси) приведу римокатоличанству , односно унији“, истакао је Стојковски.
Предавање историчара др Бориса Стојковског на тему „Српски свеци и њихови римокатолички култови” можете погледати на Јутјуб каналу КЦНС.
Извор: ТВ Арс Медија
Администратор: ДНМ