У дослуху са последње две теме серијала „Досије“, Данило Копривица седамдесету Зелену дебату посвећује земљи коју би требало посетити док на снагу не ступи упозоравајућа крилатица како се „историја не понавља, али се често римује“. Он истиче да када „причамо о Грузији мислимо и на Украјину и на нас“, јер је реч о држави која Русији такође није увела санкције и чија је легија најбројнија страна јединица на украјинском ратишту. Разлога за одабир баш ове теме је много – о Грузији се често говори као о земљи са најлепшим пределима у Европи и подручју на ком се у једном дану могу видети бројне опречне ствари – као што су плаже и скијалишта, Музеј совјетске окупације и Стаљинова родна кућа. Актуелности у виду поновљених званичних руских оптужби на рачун сумњивих активности у грузијском биолошко-медицинском центру и тврдње како се тамо спроводе истраживања о употреби инсеката ради преноса инфективних агенаса, само су један од повода да се ова држава осветли као и њених шездесет девет претходница – детаљно, уз причу о историји, култури, географији, политици и другим бројним аспектима, а све то уз сликовите илустрације људи, пејзажа и интересантних сведочанстава.
Данило Копривица указује на необичну историјску позадину кавкаске земље кроз напомене насловљене именима народа који су је походили. Он истиче како је важно осврнути се на детаље из ранијих трибина, као што су неочекивани поступци – односно промењени наративи Володимира Зеленског и Сане Марин, те кроз ту призму сагледати улогу Михаила Сакашвилија, ког је актуелни украјински председник именовао „великим реформатором“. Нарочиту пажњу Копривица посвећује раду лабораторије „Ричард Лугар“ надомак Тбилсија, коју руско министарство спољних послова сматра великим проблемом због постојања сумњи да се у овом центру, финансираном од (како се верује) стране министарства одбране САД, експериментише и на животињама и на људима, те се ове активности доводе у везу са сличним лабораторијама у Кијеву и Одеси.
Предавање Данила Копривице на тему „Досије ГРУЗИЈА“ можете погледати на Јутјуб каналу КЦНС.
Извор: Културни центар Новог Сада
Фото: А. Шемић
Администратор: ДНМ