Пратећи програм изложбе САВА ШУМАНОВИЋ И ЕВРОПСКИ РЕАЛИЗМИ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА
четвртак, 3. новембар у 19.00 сати Галерија Матице српске
Предавање Једна неиспричана прича: Шумановић – Дорић – Галерија Матице српске
Др Тијана Палковљевић Бугарски
Седамнаест Шумановићевих дела (1921–1925), која се данас чувају у Галерији Матице српске и Националном музеју модерне умјетности у Загребу, део су првобитне, бројније Дорићеве збирке. Збирка је настала 1925. године, када је адвокат Дорић купио од Саве Шумановића двадесет дела, пар година након његових изложби у Загребу. Иако ограничена на један сегмент Шумановићевог опуса, Дорићева збирка пружа увид у изузетно важан период сликаревих формативних година, без ког је немогуће целовито разумевање и представљање уметности Саве Шумановића. Како су Шумановићева дела доспела у власништво Галерије Матице српске и који је њихов значај објасниће др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, у оквиру програма изложбе „Сава Шумановић и европски реализми између два светска рата“.
Пратећи програм изложбе УРОШ ПРЕДИЋ ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН ЛЕПОТИ И УМЕТНОСТИ
Петак, 4. новембар у 19.00 сати
Предавање Урош Предић. Рецепција, живот и дело
Проф. др Игор Борозан
Урош Предић је од свог рођења у Орловату 1857. године до смрти у Београду 1953. године био мера српског сликарства. Живот и дело Уроша Предића су суштински повезани. Они се међусобно преплићу и чине нераскидиво јединство којим се указује на сликареве животне промене, али и шире друштвене, културне, идеолошке и друге оквире времена. У трајању од готово једног века Предић је живео и радио у једном свету који је нестајао и другим световима који су настајали. У првом делу сликаревог живота који можемо ограничити 1909. годином, када се сликар коначно скрасио у Београду, постоји неколико тачака које су одредиле његов живот и дело. Прве основе образовања је стекао у породици и родном Банату, школовање је наставио на бечкој ликовној Академији, уследио је и краткотрајни боравак у Београду. Потом су уследили велики религиозни подухвати (Бечеј, Сремски Карловци), који су, ипак, остали у сенци славних жанр и националних композиција, које су утврдиле Предићеву позицију у српском јавном мњењу. Након почетних успеха уследио је дуготрајни боравак у Орловату, у коме је сликар дочекао и смрт вољене мајке, што је додатно утврдило његово осећање меланхолије. Ови почетни идејни концепти и ликовни искази су одредили Предићев животни пут у периоду лутања и сталних промена простора. У периоду тражења себе Предић је поставио основе које су довеле до тога да постане највољенији српски сликар.
Извор: Галерија Матице српске
Администратор: ДНМ