Предавање Од атељеа до кафане. Мисаони протсори Стевана Алексића
Мср Горан Вујков, филозоф
петак, 1. август у 19.00 сати
Ко је био Стеван Алексић? Од Модоша до Минхена, од контемплативног атељеа и тишине војвођанских храмова па све до разиграног боемског живота Баната у кафанама, предочићемо како су простори и значења која они носе обликовали како стваралаштво уметника, тако и епоху у којој су стварали. Обилазећи биографске топониме Алексићевог живота имаћемо прилику да приближимо дело и мисао великог уметника друге половине 19. и прве половине 20. века, те укажемо на неке од најзначајнијих дела у њеховом стваралачком опусу.
Кустоска вођења кроз изложбу
Мср Станислава Јовановић Миндић, кустоскиња
Делови уметникове личности уткани су у његово стваралаштво, а остатак чувају зидови његовог атељеа. Али шта су све криле ове тврђаве уметника? Како је изгледао зачарани круг утицаја уметника на простор, простора на уметника и његова дела? Захваљујући медију који веродостојно записује моменте и ликове у вечност – фотографији, као и архиви Института за културно наслеђе Шпаније, публика ће моћи да завири у интимне просторе атељеа шпанских уметника.
Посматрајући изложене фотографије, публика ће ући у свет уметника на један дискретан, али снажан начин. Приказане су просторије различитих димензија и амбијената – од скромних, импровизованих радионица до светлих студија препуних боја, слика и личних предмета. Фотографије откривају и културне разлике, али и универзалност уметничког позива – посвећеност, трагање и непрестано експериментисање.
Сазнајте више о атељеима и уметницима који су приказани на фотографијама на кустоским вођењима у суботу и недељу у 13.00 и 17.00 сати.
Ново уметничко дело у Соби за препуштање уметности
Понети духом Шпаније, који су у Галерију Матице српске донеле две изложбе Атељеи уметника и Прадо на отвореном, у Соби за препуштање уметности изложили смо ново дело – скулптуру Дон Кихот Јована Солдатовића из 1970. године.
Сервантесов Дон Кихот, иако се сматра најреволуционарнијим протагонистом раног модерног романа, бива стална инспирација и потоњих уметника на европском континенту и шире. Поистовећивање модерног човека, али и данашњих људи, са луцидним светом самопрепознатог витеза, поставља нас и поистовећује са гротескном сликом човека који се бори и верује у своје идеале и/или илузије, колико год оне биле бесциљне и узалудне. Поред Гистава Дореа, Онореа Домијеа, Пабла Пикаса и бројних других, инспиративни утицај какав је имао Дон Кихот није заобишао ни Јована Солдатовића. Приказана фигура коња и човека који га јаше су елипсасте форме, док је читава скулпторска целина закачена на вертикалну металну основу налик шипци.
Скулптура ће моћи да се погледа до краја месеца августа.
Извор: Галерија Матице српске
Администратор: М. К.