ПОТРЕБА ЗА КОМПЛЕМЕНТАРИЗМОМ

Koмлементаристички одговор на радикални феминизам (1)

ПОТРЕБА ЗА КОМПЛЕМЕНТАРИЗМОМ

Потребно је објавити серију чланака који би се бавили положајем мушкараца и жена у друштву на објективан и непристрасан начин. Данас монопол на ту тему имају екстремни феминисти. Њихов приступ тематици је често једностран и необјективан. Феминистичке студије се готово искључиво усредотoчују на положај жена, а за положај мушкараца мало маре.

„Женске студије”

Има много студија које се баве друштвеним положајем жена. Сви могући проблеми жена исцрпно се анализирају. О „женском питању” увелико расправљају правници, економисти, антрополози, етнолози, социолози, политиколози, историчари, психолози, филозофи, лингисти, чак и теолози.

Та опсесије писања о женама добила је убрзање са распростирањем „Женских студија” (Women’s studies). Број студија које се баве мушкарцима неупоредиво је мањи. У том погледу мушкарци су упадљиво дискриминисани. О њима се мало пише. Потребно је писати не само о женама и њиховим проблемима, него и о мушкарцима и њиховим проблемима. Било би добро када би код нас поред „Женских студија” (Women’s studies), тј. „Родних студија” (Gender studies) постојале и „Мушке студије” (Men’s studies). За женску страну приче знамо. За мушку не знамо.

2. Многобројна питања

Било би интересантно прочитати књигу које би покушала да пружи одговор на питање зашто мушкарци у Србији живе пет године краће од жена. Зар не би било интересaнтно знати који су биолошки и социјални чиниоци одговорни за то? Зашто на најважнијем пољу живота – његовој дужини – не постоји „равноправност”? Које су јавне и прикривене дискриминаторне силе одговорне за то? Било би задовољство прочитати књигу неког правника који би објаснио где су све то мушкарци непосредно или посредно дискриминсани? Зашто жене иду раније у пензију? Зашто се приликом обрачуна пензија жени додељује повољнији квоцијент? Зашто се приликом раставе по правилу дете додељује мајци? Било би корисно прочитати књигу неког психолога, социолога или криминолога који би понудио одговор на питање зашто мушкарци чешће извршавају самоубиство него жене. Који су биолошки и социјални чиниоци одговорни за то? Шта се може учинити да се на том пољу помогне мушкарцима? Зар не би било интересaнтно прочитати књигу која би покушала дати одговор на питање зашто мушкарци бирају најтеже послове? Зашто се баве рискантним професијама? Зашто се повреде на раду много чешће дешавају мушкарцима? Шта би могли учинити да се на том пољу побољша њихов положај? Зашто материјални статус толико много утиче на мушкарчево самовредновање? Зашто су они очајни и неуротични без посла? Зашто је губитак посла тако погубан за њихово самопоштовање? Шта се може учинити за мушкарчево ментално здравље? Како би било да неки антрополог, етолог или психолог понуди одговор на питање зашто су брак и родитељство неравномерније распоређени код мушкараца (као и код других мужјака сисара)? Зар се ту не би путем „позитивне дискриминације” могла постићи већа „равноправност”? Зар нису брак и репродуција много важнија питања од броја „посланица” у скупшини или употребе „родно сензитивног” језика? Зар брак и родитељство не задиру у најважније подручје живота? Да ли вреди објавити књигу о томе зашто су у свим ратовима примарне жртве мушкарци? Зашто су готово без изузетака ратни и радни инвалиди мушкарци? Како би било да се на том тако важном пољу – пољу инвалидности – почну спроводити мере помоћи и заштите? Било би интересантно прочитати књигу која би анализирала чињеницу да се криминалом много чешће баве мушкарци него жене. Који су узроци, а које последице те чињенице? Шта се може учинити да се на том пољу помогне мушкарцима? Који су узроци, а које последице чињенице да су затворски услови много тежи код мушких затвореника него код женских? Који су узроци, а које последице чињенице да су административни послови готово у потпуности у рукама жена? Који су узроци, а које последице чињенице да се пословима у затвореном постору (indoor jobs) – попут оних канцеларијских у судству, банкарству, здравству, просвети и државној управи – баве углавном жене? Који су узроци, а које последице чињенице да се пословима на отвореном (outdoor jobs) – попут оних у грађевинарству, рударству, шумарству и саобраћају – баве углавном мушкарци? Зар та разлика у радним условома не пружа рационално објашњење за чињеницу да мушкарци у просеку имају више плате од жена? Наместо тог јасног и рационалног разлога, феминисти нуде разне видове мисериозне „дискриминације”. Како би било да неки педагог напише књигу у којој би покушао да пружи одговор на питање које су могуће последице на дечаке кадровска феминизација основних и средњих школа? Други педагог могао би да напише књигу о томе које су друштвене, економске и психолошке последице чињенице да је данас мушкарци мање образовани него жене? Како та чињеница утиче на брак и породицу? Какве су последице феминзације новинарства? Какве су последице на мушкарце чињеница да се на многе друштвено-политичке позиције жене промовишу не на демократски начин, него путем бирократског „система квота”? Зато жене имају свој дан, а мушкарци га немају? Зашто оне за Осми март добију мало више пажње него обично? Вероватно то није лош обичај. Није ложе задржати га. Но, чињеница је да мушкарци немају свој дан кад би и они били почаствовани већoм пажњом. Осим тога, бонтон свих народа своди се на угађање женама. Етика ladies first је универзална. Које су последице те чињенице? Ова и многа друга питања захтевају обраду не само из женског улга, него и из мушког. Стога је потребно вечитој теми међуполних осноса приступити уравотеженије и свеобухватније него што то чине феминистичке студије.

Превладавање негативних стереотипа

У феминистичким студијама мушкарци се углавном негативно етикетирају. Они се портретишу као безосећајни „примитивци”, „простаци”, „сексисти”, „миозогинисти”, „фалоцентристи”, „насилници”, „силоватељи” итд. Али мушкарци могу бити и меланхолични студенти, осећајни уметници, напуштени момци, изманипулисани љубавници, исцрпњени радници, одани мужеви, посвећени очеви, верни пријатељи, храбри ратници, пожртвовани сарадници итд. О мушкарцима превладавају негативни стеретипи, а стварност је сложенија. Није корисно неговати мит о монструозним мушкарцима. Потребно је о њиховом положају писати реалније и трезвеније. Некорисно је сваку компоненту њиховог живота подвести под неку феминистичку идеологему (нпр. „патријархалност”, „андроцентричност”). Потребно је бавити се положајем мушкараца и жена на реалнији начин. Такав приступ се може назвати комплементаристичким, јер су полови различити, али комплемнтарни. Упућени смо једни на друге и једни без других не можемо.

Закључак

Један од основних успеха феминизма јесте чињеница да се о „женском питању” навелико пише. Али све те феминистике студије имају сконост ка једностраности. Оне износе бројне податке, али свесно прикривају многе друге. Селективност у изношењу података обично је заводећа.

Имајући у виду потребу да се о мушкарцима и женама пише на уравнотеженији и непристраснији начин, покрећемо серијал текстова који ће се бавити међуполном тематиком из комплементаристичке перспективе. Сврха њиховог објављивања јесте та да се јавности пружи објективна слика о положају полова и тако помогне њиховом зближавању.

Библиографија

Антонић, Слободан, „Изазови радикалног феминизма: моћ и границе друштвеног инжењеринга”, Службени гласник, Београд, 2011.
Брајзендин, Луен, „Мушки мозак”, Sezam Book, Зрењанин, 2010.
Брајзендин, Луен, „Женски мозак”, Sezam Book, Зрењанин, 2009.
Ђорђевић, Владислав, „Мит о патријархату”, Metaphysica, Београд, 2009.
Ђорђевић, Владислав, „Предности жена”, Дерета, Београд, 2007.
Кендал, Френсис, „Разлике међу половима: зашто се волимо, свађамо и правимо децу”, Моћ књиге, Београд, 2005.
Милојевић, Ивана и Слободанка Марков (ур.), „Увод у родне студије”, Mediterran Publishing, Нови Сад, 2011.
Moir, Anne аnd DavidJessel, „Мушки спол, женски спол”, Извори, Загреб, 2001.
Павићевић, Александра, „На удару идеологија: брак, породица и полни морал у Србији у другој половини XX века”, Eтнографски институт САНУ, Београд, 2006.
Пиз, Барбара и Алан, „Зашто мушкарци желе секст, а жене траже љубав: расплитање једноставне истине”, Моно и Мањана, Београд, 2010.
Пиз, Барбара и Алан, „Зашто мушкарци лажу, а жене плачу”, Моnо & Маñаnа; Моћ књиге, Београд, 2003.
Пиз, Барбара и Алан, „Зашто мушкарци не слушају, а жене не тумаче мапе: у чему се разликујемо и шта да се ради”, Моnо & Маñаnа; Моћ књиге, Београд, 2002.
Танен, Дебора, „Светови жене и мушкарца”, ИП Esotheria, Београд, 1997.
Tournier, Paul, „Послање жене: путови и задаци феминизма”, Kaрло Прендивој, Загреб, 198
Фишер, Хелен, „Ум жене: природни таленти жена и како оне мењају свет”, Народна књига – Алфа, Београд, 2005.