Изложба „Племство у српској визуелној култури XVIII века“ отворена је за посете још само недељу дана! Публика има прилику да се до недеље, 1. јуна упозна са тим како је изгледао живот српског народа на подручју Хабзбуршке монархије под владавином царице Марије Терезије, на који начин су српски племићи долазили до својих титула и како су се разликовали од аустријског племства и по чему су се породице Текелија, Чарнојевић, Стратимировић, Рашковић, Георгијевић издвајали од других породица? Поводом затварања изложбе, одржаће се укупно пет ауторских вођења кустоскиње др Александре Человски: у петак, 30. маја у 18.00 сати, као и током викенда, 31. маја и 1. јуна у 13.00 и 17.00 сати.
Предавање Сава Текелија – угарски племић, српски родољуб и задужбинар
проф. др Бранко Бешлин, историчар
петак, 31. мај у 19.00 сати
Међу малобројним племићима који су у 18. и 19. веку играли видну улогу у политичком и културном животу српског народа, Сава Текелија (1761–1842) заузима истакнуто место. Изданак је породице која је за заслуге у ратовању с Турцима једна од првих уврштена у племство, међу прецима и сродницима по мушкој и женској линији имао је више граничарских команданата и црквених великодостојника који су оставили трага у српској историји. Међутим, док су они истрајавали у лојалности бечком двору, код њега је превладао осећај сталешке припадности угарском племству које се одупирало апсолутизму Хабзбурга и на Темишварском црквено-народном сабору 1790. године супротставио се већини посланика, заступника свештенства, официра и грађанства. Као један од најобразованијих Срба, интелектуално се формирао у епоси просветитељства али је пратио и нове духовне токове. У својим позним годинама, изабран је 1838. за доживотног председника Матице српске, својим задужбинама учинио је да постане најбогатија културна установа немађарских народа у Угарској и тако поставио темеље њеном дугом трајању.
Извор: Галерија Матице српске
Администратор: ДНМ