Полуострво Атос почиње источно од Јерисонског залива, са стране Стримоникијског залива и западно од Провлаке, са стране Сингитијског залива.
Обилазак Атоса бродом
Атонско полуострво је око 57 км дугачко и 7-10 км широко.
Најзначајнија географска одлика је планина Атон чија је висина 2033 м.
Откако су се населили монаси полуострво је названо Света Гора или само Гора, а само брдо Атон.
Атос или Света Гора се извија на крајњем истоку полуострва и простире се својом дужином скоро 50 км.
Православни храмови потичу из доба Византије, а данас се духовни живот одвија у 20 манастира и 12 скитова. Од 1913. године Света Гора је проглашена независним и самовладајућим делом у склопу Грчке. Нажалост, као и свих претходних векова, ово уточиште многобројних монаха је и данас недоступно женама.
Руски манастир, један од најлепших на Атосу
Морфологија територије Атос је разнолика. Интересантна је геолозима, шумарским инжењерима, ботаничарима, књижевницима, љубитељима природе и многим другима.
Пејзажи Атоса
Геолошки расцепи, пукнути (прекинути) планински облици, стрме заобилазнице, дубоке клисуре, огромне стене, неприступачне обале, испупчења, заливи, густе шуме храстова, борова и кестенова, жбуња, затим разноврсне и многобројне ботаничке врсте чине географски изглед светогорског локалитета.
Први становници полуострва су највјероватније били Трачани. Временом су се насељавали Грци из Халкиде и Андра. Становништво је било ,,двојезично,, (по Тукидиду)-говорили су тракијски као домаћи језик и грчки после колонизације грчког становништва на ова подручја. Становништво се бавило земљорадњом, сточарством и риболовом. Тамошње становништво живело је мирољубиво и у добрим климатским условима и имали су дуг животни век од око 130 година. Отуда у народу изрека ,,живећеш дуго као ,,Атонац“.
Приближавање најјужнијој тачки Атоса
Врх Атоса досеже 2033 м надморске висине и одувек је сматран за жељени циљ многих светогорских подвижника.
Један од манастира на Атосу
Поглед са Атоса пружа величанствену и непоновљиву слику. Под ногама као да се постројило читаво хеленство: на истоку се види обала Троје, назиру се обриси Цариграда, нешто ближе су острва Тасос, Лемнос, Имброс и Самотрака, на југу су Скиатос и Скопелос, на западу су друга два полуострва Халкидике, поглед на ту страну сеже до величанственог и огромног Олимпа.
Долазак на Свету Гору, што за Србе углавном значи на Хиландар, могућ је само уз поштовање одговарајуће процедуре. Поред поседовања грчке визе, то подразумева и добијање ,,дијамонитирије“- специјалне светогорске визе. Стари ,, хиландарци“ кажу да је то само један, мање важан предуслов. Важнији је онај други – ,,позив“ тј. да се некоме заиста дозволи да доспе у Хиландар или на Свету Гору уопште
У цркви и ризници фотографисање је забрањено.
На Свету Гору се не иде туристички, на Свету Гору се не носи филмска камера, на Светој Гори нема кратких панталона и кратких рукава; на Свету Гору не носи се месо и у време поста мрсна храна; на Свету Гору не иде се без батеријске лампе.
Света Гора и Хиландар били су, јесу и биће неисцрпно духовно врело на коме су укрепљење налазиле генерације и генерације Срба.
У оквиру грчких туристичких агенција у понуди су једнодневни излети бродом одакле се може приближно видети део Атоса. Са брода се може видети 9 манастира, а такође се може посетити и мало имање ,,Рибница“ где се осети дух Хиландара. Постоји прича да на овом месту богати наследник имао је кућу, имање са виноградима, маслинама и рибњаком али дуго времена није могао да има наследника. Ишао је по разним црквама, свемогућим молитвама, врачарама пуних 40 година. На крају је стигао до Хиландара и након 40 година упорности добио је сина, и у знак захвалности део свог богатства преписао је Хиландару. Данас на ово Свето место долази велики број брачних парова који не могу да имају децу и прича се да је многим брачним паровима и помогло. Након добијања жељеног потпмства, родитељи се враћају и у знак захвалности остављају пригодне дарове, које наравно нико од њих не очекује.
Аутор и фото: Мирела Миловановић