У Српском народном позоришту су почеле пробе за рад на копродукцијској представи Крваве свадбе (Bodas de sangre), шпанског писца Федерика Гарсије Лорке (Federico García Lorca, 1898 – 1936). Копродукција је реализована у сарадњи Српског народног позоришта и Будва Град театра.
Представу режира Игор Вук Торбица, сценограф је Бранко Хојник, костимограф Јелисавета Татић Чутурило, композитор Владимир Пејаковић, дизан светла Милица Стојшић, лектор је Дејан Средојевић, асистент редитеља Стефан Чамџић, асистент сценмографа Андреј Рондовић.
У улогама су:
Варја Ђукић (Мајка), Милица Грујичић (Вереница), Ивана Мрваљевић (Ташта), Павле Поповић (Леонардо), Бранка Станић (Леонардова жена),
Вукашин Ранђеловић (Вереник), Мирослав Фабри (Отац), Драгиња Вогањац (Су еда и просјакиња, смрт), Маја Стојановић (Служавка), Душан Вукашиновић (Први дрвосеча), Филип Ђуретић (Други дрвосеча), Ненад Пећинар (Месец).
Пробе су почеле 3. јула у Српском народном позоришту и трајаће до почетка августа месеца, када ће пробе бити настављене у Будви. Премијера је планирана за почетак августа у Будви, у оквиру овогодишењег фестивала 32. Град театар (који се одржава под мотом „Кад се појави Месец…” из Лоркине драме Крваве свадбе). Овом представом ће у октобру бити отворена и нова драмска сезона у СНП-у.
Српско народно позориште је овај Лоркин комад поставило једанпут, 1955. године. У СНП су изведена и остала његова најпознатија дела: 1952. и 1981. Дом Бернарде Албе (La casa de Bernarda Alba, 1936), 1957. Љубав донa Перлимплина (Amor de don Perlimplín con Belisa en su jardín, 1931), 1963. Доња Росита или Говор цвећа (Doña Rozita la soltera, 1935) и 1967. Јерма (Yerma, 1934). У години када Драма припрема овај комад после 63 године, занимљиви су подаци да је прво извођење овог комада било 1933. у Мадриду, пре 85 година, као и да се навршава 120 година од рођења овог шпанског песника и драмског писца.
О Лорки
Био је син богатог сељака и учитељице. Студирао је у Гранади, Мадриду и Њујорку филозофију, књижевност и право. Музику је учио код Мануела де Фаље. Пријатељство са славним композитором, надреалистичким сликаром Салвадором Далијем и популарном глумицом Маргаритом Ксиргу битно је утицало на развој његове уметничке личности. Прву књигу у прози Утисци и пејзажи објавио је 1918, прву збирку песама 1921, другу 1927. Огромну популарност у шпанском народу постигао је објављивањем модерних циганских романси (1924-1928). Своје лирске књиге сам је илустровао, а за позоришне комаде сам писао музику. По повратку из Америке организовао је и водио студентску позоришну групу „Ла Барака“ (1931). Режирао је и на аргентинским позорницама. Песник и љубитељ слободе, страдао је од куршума шпанске Фаланге. Драмско стваралаштво започео је 1921. комадом за луткарско позориште. Његова елементарна драматургија надахнута је сукобима између осећања људске природе и конвенција морала. Шпански фолклор, лирски елементи, суреалистички описи, пантомимска игра комедије дел᾽арте и луткарског позоришта прожимају његово драмско дело. (из Енциклопедије СНП-а).
Извор: СНП