Свечана додела награда поводом 26. Фестивала ауторског филма, одржана је у главној сали Комбанк Дворане у Београду, након које је Фестивал званично затворио такмичарски програм рестауираном верзијом филма „Егзотика“, редитеља Атома Егојана, који је уједно и био филм који је отворио први ФАФ 1994. године.
Жири главног такмичарског програма радио је у саставу Елма Татарагић, Леон Лучев и Марко Ђорђевић, редитеља који је на прошлогодишњем ФАФ-у освојио Гранд Приx за филм „Мој јутрањи смех“.
Главну награду, Гранд Приx „Александар Саша Петровић“, ове године однели су Иља Хржановски и Иља Пермјаков за филм „Дау. Дегенерација“.
“Идеја иза овог филмског подухвата је само на први поглед бежање од реалности у прошлост 60-тих година XX века, а заправо је прилика да сваки учесник, глумац, статиста или једноставно речено житељ „Дау света“, унутар постављених правила и законисти истог, испита свој однос према основним идејама на којима се базира „Дау дегенерација“, а то су: љубав, другарство и људска слобода. Овај, на тренутке духовит, а опет јако узнемирујући филм, говори о неуморном трагању за некаквом формулом за срећан и слободан живот свих нас у свету у ком живимо данас”, рекао је Марко Ђорђевић.
Редитељ Пермјаков се обратио публици, захвалио Фестивалу и жирију на тако суптилном и префињеном поимању свега онога што јесте овај филм.
Награду за најбољи сценарио, која носи име „Гордан Михић“, добио је Висар Морина за филм “Егзил”.
Награду за најбољу режију освојио је филм “Почетак” грузијске редитељке Дее Кулумбегашвили. “Филм је визуелно узбудљив, режијски чврст, са нарацијом, која суптилно комуницира са гледатељевом подсвјести. Ауторица нас снажно, на тренутке и окрутно, а уз то и дубоко рањиво и њежно, води , заједно са изнимном игром протагонистице, путевима њене слободе”, објаснио је Ђорђевић.
Редитељка Деа Кулумбегашвили се преко видео поруке захвалила тиму Фестивала ауторског филма за упорност да се овогодишњи ФАФ одржи и рекла да се нада да ће следеће године моћи и уживо да присуствује Фестивалу.
Посебно признање овогодишњег Фестивала ауторског филма освојио је филм који кроз четири засебне приче, снажну глуму и необичну структуру доноси причу о друштву у распаду. Награду је освојио дебитантски филм “Лоши путеви” Наталије Ворожбит. Публика је, такође, имала прилику да погледа видео поруку коју је редитељка оставила.
Бранислав Димитријевић, који се укључио онлајн, прогласио је добитника награде професора Владе Петрића за најсинематичнију секвенцу у част Славка Воркапића. Награда је додељена Јелени Максимовић, редитељки филма “Домовине”, док је награду на лицу места преузела Јелена Ангеловски, глумица и продуцентиња филма.
Овогодишњи жири програма Храбри Балкан радио је у саставу Андријана Стојковић, Александра Миловановић и Александар Николић. Алексанар Николић рекао је да је жири једногласно донео награду за најхрабрији филм Храброг Балкана и да она припада Владимиру Вулевићу за филм “Како сам победио лепак и бронзу”.
Војислав Гелевски, најавио је награду “Александар Петковић Петко” за најбољи сниматељски рад. Ова награда додељена је сниматељу филма “Концентриши се, баба” – Алмиру Ђиколију.
Програм Фестивала се наставља све до 16. децембра ове године, а поводом 125. годишњице рођења једног од највећих аутора, бунтовника свог времена, у последњој недељи Фестивала биће приказана рестауирана ретроспектива филмова Бастер Китона. У оквиру ове ретроспективе, биће приказани „Бастер као спортиста“, „Пароброд Били Млађи“, „Три епохе“, „Тхе Сапхеад“, као и филм „Генерал“ који ће званично, 16. децембра, затворити овогодишње 26. издање Фестивала ауторског филма у Београду.
Последња недеља Фестивала одржаће се у Комбанк Дворани, док се нове сатнице налазе на званичном сајту фаф.рс . Публика има могућност да неке од наслова Фестивала погледа и на онлајн филмској платформи мојофф.нет , који ће бити доступни и неколико дана након завршетка Фестивала.