U nedelju, 24. oktobra u okviru odmarališta Letenka održani su 18. Susreti gljivara na Fruškoj gori. Organizuje ih Gljivarsko društvo Novi Sad, udruženje za zaštitu i proučavanje gljiva. Na platou u okviru odmarališta od 11 do 16 časova postavljena je izložba samoniklih gljiva koje su determinisane i predstavljene posetiocima, i izložba fotografija. Od 12 časova dr Jovana Vunduk održala je predavanje o suplementima na bazi lekovitih gljiva pod nazivom „Istine i zablude o suplementima na bazi gljiva – pitajte svog gljivara”. Kao i svake godine, pripremljen je gljivarski kotlić i drugi specijaliteti od samoniklih gljiva.
Momčilo Daljev(levo)
Susrete je otvorio Momčilo Daljev, predsednik Gljivarskog društva Novi Sad. Od njega saznajemo da se ova manifestacija održava svake godine četvrte nedelje oktobra. Ove godine vreme je zaista poslužilo tako da je bilo dosta posetilaca. Cela oranija gulaša od sto litara je potrošena i ne bi bila dovoljna još jedna. U gulašu je bilo gljiva koje su pronašli ovih dana na terenu, kao i gljiva koje se čuvaju u zamrzivaču za ovu priliku i pomalo gajenih da se dopuni kazan. Bio je „gljivaš“, kako kažu paprikaš samo od gljiva, bez mesa, pogodan i za vegane. Dosta kolega je otkazalo zbog korone, ali bilo je gostiju iz društava iz banje Koviljače, Krupnja, Niša, Vranja, Raške, Beograda, Požarevca, Valjeva. Društvo iz Sremske Mitrovice prodavalo je svoje proizvode, a član novosadskog društva svoje umetničke slike.
dr Jovana Vunduk
Predavanje o suplementima na bazi lekovitih gljiva koje je održala dr Jovana Vunduk bilo je interesantno i poučno. Jovana je doktor mikrobiologije, specijalizovana za lekovite i jestive gljive i time se bavi već 11 godina. Ima dugu saradnju sa gljivarskim društvom, drži predavanja na razne teme. Iznela je svoje iskustvo koje je stekla u saradnji sa kompanijama iz inostranstva i radeći pregled tržišta šta je to što ma kod nas i kakvog je kvaliteta.
Dijetetski suplementi od lekovitih gljiva se prodaju u raznim formama, kao tablete ili prahovi. Na osnovu višegodišnjeg iskustva, Jovana objašnjava šta je videla u praksi, kakvi su preparati, šta čitati na deklaraciji, kako izabrati i koga pitati. Lekari ne samo kod nas nego u čitavoj Evropi nisu informisani o ovom vidu lečenja, dok Azija ima najveće znanje. Farmaceuti takođe ne uče o tome i na kraju dođemo do toga da u ovom trenutku najviše možemo saznati od gljivara. Ovo današnje predavanje je poslužilo da im skrene pažnju na to šta treba čitati na deklaraciji kako bi dalje objasnili ljudima.
Postoje neki fenomeni u industriji koji nisu etički, ali se koriste a vezani su isključivo za gljive. Lek odnosno preparat može da se pravi od plodonosnih tela, a može i od micelijuma. Micelijum se gaji na zrnima žita koje obraste gljivom ne može da se razdvoji i onda kada kupujemo takav preparat mi zapravo kupjemo žito. Nije štetno ali je daleko blaže i to nije ono što se reklamira a pritom je skupo. Mi za velike novce kupujemo jeftino žito.
Postoji gljiva Cordyceps sinensis koja se dosta koristila u Kini među sportistima zato što povećava fizičku snagu. Ona se ne računa kao doping a pošto je skupa preparati na bazi nje počeli su da se falsifikuju tako što se ubacuje pirinčano brašno koje nema nikakav efekat. Ili još gora stvar je da bilderi to masovno koriste ne znajući da farmaceutske kompanije ubacuju anaboličke steroide umesto gljive koja je preskupa i oni misleći da uzimaju prirodno u stvari piju nešto što ne smeju i mogu da budu pozitivni na doping.
Takođe dešava se da na deklaraciji piše da je to sjajan proizvod, da sadrži mnogo gljiva, i onda kad se detaljno pročita vidi se da su u pitanju minimalne količine koje neće postići ništa. I na kraju je Jovana završila time kako mi ove gljive koje nalazimo u prirodi koristimo u svakodnevnoj ishrani. Mnoge drvenaste gljive koje se smatraju nejestivim mogu da se melju u brašno, dodaju u hleb ili slatkiše, kao deo zamene za brašno i da budu funkcionalna hrana.
Ove godine svoje prelepe fotografije je prezentovao Bojan Šeguljev, zamenik predsednika društva. Naime svake godine neko iz društva predstavi svoj rad. Izabrao je najzanimljivije fotografije gljiva, tako da se slikovito vide različiti oblici, diverzitet gljiva u Srbiji. Snimljene su poslednjih nekoliko godina na Fruškoj gori, Kopaoniku, Tari, Goliji. Bojan je završio Poljoprivredni fakultet, smer zaštita bilja, a zatim master na mikrobiologiji na PMF u Novom Sadu. Gljivama se bavi iz ljubavi i spojio je svoja dva hobija, gljivarstvo i fotografiju.
Ivana Vlaisavljević, Željko Savić, Stevan Baluban
U opisu Gljivarskog društva Novi Sad je promovisanje biodiverziteta. Očuvanje staništa je bitno jer nijedna vrsta nije zasebna, svi žive u ekosistemu. U prirodi postoji vrlo tanani balans koji ne treba da narušimo. U tom smislu je važno poštovanje mera zaštite nacionalnog parka Fruška gora. Većina gljiva na fotografijama su mikorizne odnosno žive u simbiotskoj vezi, partnerstvu sa višim biljkama. Ne mogu da rastu same već isključivo u šumi, svojim micelijumom su u kontaktu sa korenjem drveća. Neke gljive mogu biti u simbiozi sa više vrsta a neke su usko specifične. Recimo Ariševa slinavka raste isključivo sa arišom. Ariš u Srbiji nije autohtono drvo već je nekad donet i sađen a zajedno sa njim je donet slučajno i njegov mikorizni partner.
Dosta planinara koji krenu da šetaju usput vide gljive i hoće da nauče više i tako dolaze u gljivarsko društvo. Drugačija je forma šetanja, gljivari idu dosta sporije u zavisnosti koliko gljiva ima, a oni koji fotografišu su najsporiji. Bojan je želeo da svojim fotografijama predstavi diverzitet, koliko su raznolike gljive u Srbiji. Po našem mišljenju je to svakako uspeo.
Izvor: TV Ars medija
Tekst: I.Vlaisavljević
Fotografije: Sunčica Savić