У препуној сали биоскопа Arena Cineplex, у уторак, 23. 12. 2025. године, одржана је премијера новог филма „Yugo Florida“, која је изазвала велико интересовање публике и медија.
Након званичне пројекције, новинари су имали прилику да се задрже у кафићу у склопу биоскопа, где је одржана конференција за штампу.
Глумица Хана Селимовић, која у филму тумачи једну од кључних улога, није крила задовољство због реакција публике након пројекције. Кратко је прокоментарисала да јој је ова улога представљала велики изазов и да јој је рад са редитељем био драгоцено искуство.
Редитељ Владимир Тагић је, приликом обраћања медијима, истакао да је рад на филму био изузетно захтеван, али и инспиративан.
Сава Петковић: Како је прошло снимање и да ли сте задовољни финалним резултатом?
Владимир Тагић: Јесам. Након неког времена ни сами више не знате шта сте направили, већ верујете људима око себе. Просто сте превише близу сунца да бисте могли да будете објективни. Задовољан сам како је снимање прошло и што смо успели да добијемо и више од онога што смо желели. Мислим да су сви учесници заиста дали све од себе да овај филм буде најбоља верзија себе. Надам се да ће и публика то тако доживети.
Редитељ Владимир Тагић је одговарао и на друга новинарска питања представника различитих редакција.
Новинар: Пошто је основа филма инспирисана вашом животном причом, како сте пришли таквом материјалу, а да притом не буде искључиво приватно и лично?
В. Т.: Мислим да је важно да у једном тренутку према том материјалу морате да се односите као да уопште није ваш. Није важно шта сте проживели и шта вам се десило, већ да на то гледате као на нешто туђе, као да је неко други написао књигу из које сада узимате оно што је најбоље за филм. Верујем да није битно да ли је нешто проживљено у мом животу или није — важно је да унутар филма функционише за публику. Мој сценариста је овде био објективан глас; он је том материјалу могао да приступи непристрасно и да направимо филм који неће бити приватан, нити филм који говори само о мени, мом оцу или мојој породици.
Новинар: Да ли је једна од идеја филма да се прикажу неки прећутни односи или ипак нешто друго?
В. Т.: Да, наравно. Ви трагате за нечим за чиме сам и ја трагао када је тај догађај у питању — за неком врстом поетске истине. Нешто ме је ту мучило и за тим сам трагао. Мислим да је то важно, док је фактографска истина мање битна. То како се нешто тачно десило мање је важно. Већина ствари у том филму налази се у прећутаним односима, у немогућности два човека — у овом случају оца и сина — да један другом кажу да се воле, да искажу блискост и да се загрле, а да, с друге стране, ипак буду ту један за другог. Та блискост постоји и важно је да је публика осети.
Новинар: Како је фестивалска публика реаговала на филм и да ли препознаје то о чему говорите?
В. Т.: Сигуран сам да да. До сада је фестивалска публика одлично реаговала на филм и доживљава га као нешто што им је лично важно, јер у њему препознају обрасце из сопственог живота. Често људи кажу: „Ово је исто као мој однос са мајком“, или „са оцем“, „сином“ или „ћерком“. Нека истина је ту погођена и ми смо успели — бар се надам — да је ухватимо. То је оно што је најбитније за публику.
Филм се може погледати у биоскопу Arena Cineplex, а детаљне информације доступне су на званичном сајту биоскопа:
www.arenacineplex.com
Извор: портал ТВ Арс Медија
Текст: Сава Петковић (УНВИНМ)
Фотографије: Срећко Савић (УНВИНМ)