НАПАЛМ ДЕАТХ – БЕНД ИЗ ГИНИСОВЕ КЊИГЕ РЕКОРДА – ЕXИТ

Можда некоме звучи шашаво, али уствари је јако логично да бенд који је снимио најкраћу песму икад постоји јако дуго. Напалм Деатх је снимио траку дугачку секунду и 316 стотинки. Песма „Yоу Суффер“ је због тога забележена у Гинисовој књизи рекорда. И поред овог признања, бенд већ 30 година узбуркава духове свих оних који се плаше тврдих гитара. 

У свету рокенрола и његовог нешто мало тврђег брата метала, чест је случај да током година бендови, што због стажа, што због покушаја комерцијализације „смање доживљај“ и дисторзију и крену ка мирнијим водама. Не и Напалм Деатх. Ови типови од 1981. јашу стазама гриндцоре и деатх метал музике, без компромиса и стајања. 

Они су пионири гриндцоре звука, брзина, отчепљене дисторзије до максимума, олабављене жице на гитарама, вокала који гризе и удара шамаре. Метал музика је већ с краја осамдесетих и сама била гурнута у неистражене воде разним новим хибридним жанровима, а са овим бендом улази у узбудљиво и непознато. Али зар управо то није све оно што пасионирани фанови музике воле? Овај бенд је управо специјалитет за такву екипу.

Њихов велики фан је био чувени британски радио Ђ Јохн Пеел. Често је пустао њихов најкраћи хит у својим емисијама, а снимио је и њихов ливе у својој култној серији „Јохн Пеел Сессионс“.

Ређали су се култни албуми „Фром Енславемент то Облитератион“, „Хармонy Цорруптион“, „Утопиа Банисхед“, а онда се десило чудо. Албум „Феар Емптинесс Деспаир“ је улетео у Топ 10 цхарт у Америци, односно на листу албума које су биле резервисане за доста комерцијалнији звук. То је територија на коју екстремни метал до тада није ногом крочио. Након тога, добијају позив и за учешће на саундтреку за  филм Мортал Цомбат. 

Неко би се након оволике пажње веће публике и медија окренуо мало комерцијалнијој свирци и покушају веће славе. Не и ови лудаци. Они су решили да се након свог најпродавнијег албума врате коренима и звуку тврдом као да је први албум, а они клинци који тек бескомпромисно почињу и морају да се доказују. Изгледа да бескомпросмисност заиста не зна за године.  Тим темпом настављају кроз прве две деценије 21. века. Само јако и тврдо. Такви нам и долазе на Главну бину Еxита, првог дана, 7. јула. Да покажу све што знају, да нас одувају и избаце из обуће грмљавином која ће допирати из звучника. 

Милош Дашић

 

Извор: ЕXИТ Пресс

Администратор: ДНМ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *