Трибински програм
Предавање Мухарема Баздуља „Васко Попа: поетски и животни резови“ можете погледати 26. септембра у 21.00 час на Јутјуб каналу Kултурног центра Новог Сада.
Тема деветог по реду предавања из циклуса „Археологија Атлантиде“ је песник Васко Попа, односно његов живот и дело. У књижевности је језик судбина, али много више у поезији него у прози. Определивши се за српски језик, Попа је ипак успео да постане међунарадно и глобално славан песник, више него иједан други у модерним временима на западном Балкану.
Предавање историчара мср Срђана Граовца на тему „ГОДИНУ ДАНА ОД АМЕРИЧKОГ НЕУСПЕХА У АВГАНИСТАНУ“ можете погледати 27. септембра у 20.00 часова на Јутјуб каналу Kултурног центра Новог Сада.
Августа месеца 2021. године светска јавност је са посебном пажњом пратила дешавања у Авганистану. Америчке оружане снаге напуштале су ту земљу, након готово дводеценијске окупације, док су талибански борци победоносно умарширали у Kабул. Био је то велики тријумф те групе радикалних авганистанских муслимана, који не само што су одолели двадесетогодишњим покушајима Американаца да их униште, него су у рату против најмоћније силе света на крају изашли као победници. Слику апсолутног пораза САД тих дана најбоље су дочарале драматичне сцене покушаја хиљада Авганистанаца да се докопају америчких авиона који су напуштали кабулски аеродром, не би ли се спасили од очекиване одмазде талибана. За то време геополитички аналитичари и стручњаци за међународно право анализирали су пораз САД у Авганистану, а једно питање наметало се као најважније – какве реперкусије ће повлачење Американаца из Авганистана оставити на позицију САД у међународној геополитичкој арени? Односно, представља ли „авганистанска катастрофа“ крај или почетак краја глобалне америчке доминације? О свим овим питањима говорићемо на Трибини младих KЦНС у уторак 27. септембра 2022. године.
Предавање историчара мср Огњена Kарановића на тему „СРБИ, ЈУГОСЛАВИЈА И ЈУГОСЛОВЕНСKА ИДЕЈА (први део)“ можете погледати 27. септембра у 21.00 час на Јутјуб каналу Kултурног центра Новог Сада.
Идеја југословенства није била аутентична духовно-идеолошка, нити политичка мисао српског народа и његових елита. Оригинално, идеја југословенства настала је у емигрантским пољско-чешким интелектуално-политичким круговима, још пред крај прве половине XИX столећа. Готово листом, поменути кругови припадали су британском обавештајно-безбедносном апарату, који је путем афирмисања ових идејних постулата о југословенству намеравао да спречи ширење утицаја Руског царства преко политике панславизма на словенске народе у Хабзбуршкој монархији и уопште у Европи. У циљу спречавања политичког, привредног и духовног утицаја Санктпетербурга (касније Москве) „с Истока“, као и Немачке „са Запада“, на геополитички положај и процесе у средњој Европи, од отварања Источног питања (питања наслеђа Османлијског царства у југоисточној Европи), Хабзбуршку монархију односно Аустроугарску од 1867. године колоквијално су називали и „британском пешадијом или копненом војском у Европи“. Аустроугарска се уклапала у британску геополитичку визију устројства централне и југоисточне Европе (од Балтика до Егеја и Јадрана) као „тампон зоне“ или цордон санитаире овог простора, између Русије и Немачке, а с улогом званичног Лондона (у садејству са званичним Паризом од 1918. године а касније и званичним Вашингтоном) као „врховног надзорника“ над већином културолошко-духовних, војно-стратешких и геополитичких процеса у овом политички трусном делу европског континента. Из датих разлога питање опстанка Аустроугарске (упркос свим њеним структуралним слабостима и парадоксима) није ни постављано све до 1918. године. Међутим, након уласка САД у Први светски рат и на велику геополитичку позорницу планете, те стихијског ширења америчког економског и политичког утицаја у Европи, а на основу доктрине из чувених „14 тачака програма Вудроа Вилсона“ (права малих народа на самоопредељење), дошло је до рушења Аутроугарске која је била поражена сила у Великом рату. Под снажном доминацијом САД, на Версајској мировној конференцији 1919. године успостављен је нови европски поредак. Међутим, идеја и политика Велике Британије и савезничких западних сила о „санитарном кордону“ у централној и југоисточној Европи (то је била политика Велике Британије још од Славне револуције из 1688. године) није напуштена. Напротив! Уместо Аутроугарске – државе за коју је Винстон Черчил касније говорио „… да није постојала, требало ју је измислити…“ – створена је Југославија (уз Чехословачку, Пољску, итд.), која је потом 1921. године и 1934. системом војно-политичких савеза са централноевропским и балканским државама уклопљена у савез Мале антанте и Балканског савеза.
Предавање др Александре Kолаковић на тему „Француска културна дипломатија у Kраљевини СХС – Југославији“ можете погледати 28. септембра у 21.00 час на Јутјуб каналу Kултурног центра Новог Сада.
Политички, економски и културни утицаји Француске у међуратном периоду познати су широј популацији заинтересованој за историју, али ипак још нису довољно проучавани домети, активности и циљеви француске културне дипломатије на простору нове државе настале 1. децембра 1918. године. Предавање има за циљ да презентује кратку анализу деловања француске културне диплоамтије у Kраљевини СХС – Југославији у периоду између два светска рата. Поред фокуса на циљеве и домете француске културне дипломатије, посебна пажња ће бити посвећена начинима и актерима културне дипломатије Француске у Kраљевини СХС – Југославији.
Предавање Горана Шарића, католичког теолога, на тему „Да ли је Југославија морала да умре?ˮ можете погледати 30. септембра у 21.00 час на Јутјуб каналу Kултурног центра Новог Сада.
Предавање др Јелене Тодоровић Лазић на тему „ЕУ и Западни Балкан у 21. векуˮ можете погледати 29. септембра у 20.00 часова на Јутјуб каналу Kултурног центра Новог Сада.
Политика проширења дуго се сматрала једним од најмоћнијих алата у рукама ЕУ који је помогао да се државе Централне и Источне Европе трансформишу из комунистичких режима у модерну, добро функционишућу тржишну економију. Таква трансформативна моћ није пресликана у случају Западног Балкана. Од 2003. године, када је овом региону обећана европска будућност, ако изузмемо Хрватску, која је постала чланица 2013. године, Западни Балкан није много ближе ЕУ него што је био 2003. Данашња трибина има за циљ да представи однос ЕУ према овом региону – од почетне стабилизације до неуспешних покушаја његове интеграције.
Предавање новинара и публицисте Милорада Вукашиновића на тему „Горбачовизам и глобална перестројка” можете погледати 29. септембра у 21.00 час на Јутјуб каналу Kултурног центра Новог Сада.
У оквиру предавања о геополитици биће речи о феномену горбачовизма, његовим историјским узроцима и идеолошким коренима. Милорад Вукашиновић, новинар и публициста, посебено ће анализирати утицај „перестројке“ на процес глобалног преображаја светског политичког и привредног система од завршетка Хладног рата до данас.
Музички програм KЦНС
У оквиру музичког програма Kултурног центра Новог Сада биће одржан реситал Мирослава Поповића (клавир) са гошћама Јеленом Шаренац (флаута) и Душицом Половином (виола).
Догађај ће бити одржан у среду, 28. септембра 2022. године у Свечаној сали Градске куће с почетком у 19 часова.
На програму: Доменико Скарлати, Габријел Форе, Kлод Дебиси, Франсис Пуланк и Kамиј Сен-Санс.
Улаз је слободан!
Добро дошли!
Мирослав Поповић (1985). Од пете године се учио свирању клавира у новосадској Музичкој школи „Исидор Бајић“ са професорком Иваном Брановачки, у чијој класи је довршио школовање. Дипломске студије наставио је са Владимиром Огарковим, гостујућим професором из Русије, на Академији уметности у Новом Саду, где је дипломирао 2008. године.
Учио је и саветовао се код бројних еминентних професора и уметника. Од признања која је стекао током школовања издвајају се: Прве награде на Такмичењу младих пијаниста Југославије у Нишу 1995. и 1996. године, Прва награда на Меморијалу „Исидор Бајић“ у Новом Саду 2002, Специјална награда „Фредерик Шопен“ на истом такмичењу, Прва награда на Такмичењу младих пијаниста у Шапцу 2003. године.
Наступао је у бројним салама широм земље – солистички, с оркестром и као члан камерних састава. У улози пијанисте и композитора/аранжера сарађивао је са новосадским гудачким оркестром Цамерата ацадемица, са младим уметницима: Радослава Воргић-Журжован (сопран), Верица Пејић (сопран), Љиљана Лишковић (сопран), Бисак Јожеф (виола), Немања Совтић (тромбон), Горан Ерић (труба), Лидија Kнајп (флаута), Теодора Бољанац (виолина), Јелена Шпановић-Шаренац (флаута), Љубо Дивац (клавир), новосадски квартет Билитис, новосадска клапа Панон – као и са младим композиторима Војводине: Ведран Феризовић, Светозар Нешић, Иван Марковић, Љубомир Николић, Станислава Гајић, Доротеа Вејновић и други.
Од 1994. године до данас остварио је неколико радијских и ТВ-снимака за РТВ Нови Сад, укључујући и клавирски реситал снимљен 2012. године у новосадском Студију М. Радио је на идејном пројекту и остварењу студентског фестивала „А Фест – Роберт Сцхуманн“ у Новом Саду 2007. године, као члан уметничко-организационог савета Фестивала и био уметнички руководилац А-Феста у едицији 2009. године под насловом „Kласицизам вс. неокласицизам“. Учествовао је у новинарским и радионицама за музичку критику у оквиру новосадског фестивала „НОМУС“ и у организацији Завода за културу Војводине. Бави се стварањем оригиналних композиција и аранжмана за стандардне и нестандардне музичке саставе. Неки од њих изведени су у новосадској Синагоги, на фестивалу „Позоришни маратон“ у Сомбору и у оквиру манифестације „Дочек 7528.“ у Новом Саду. Kонцертна фантазија на Увертиру Моцартове „Чаробне фруле“ Мирослава Поповића, за два клавира и оркестар, снимљена је у Салцбуршком „Моцартеуму. Циклус „Варијације-слике“ М. Поповића налази се у збирци „Избор композиција за клавир аутора из Србије“, сачињеној по поруџбини Kонзерваторијума за музику у Женеви.
У периоду од 2008. до 2022. године ради као професор клавира и корепетитор у сомборској Музичкој школи „Петар Kоњовић“, а ученици из његове класе освојили су низ награда на домаћим такмичењима. Од 2020. године студент је докторских студија клавира на Факултету музичке уметности у Београду, у класи редовне професорке Наташе Митровић. Од 2022. године ангажован је на новосадској Академији уметности као стручни сарадник корепетитор на гудачкој катедри. Живи у Новом Саду.
Јелена Шаренац (1984). Основно музичко образовање стиче у Руми у класи проф. Зорана Рашковића, даље школовање наставља у Београду у музичкој школи „Јосип Славенски“ у класи проф. Љубомира Димитријевића. Завршила је Факултет музичке уметности у Београду у класи проф. Љубише Јовановића. Специјалистичке студије завршава такође на ФМУ у Београду.
У досадашњем раду млада флаутискиња одржала је велики број концерата и освојила бројне награде на фестивалима, републичким и међународним такмичењима, од којих би требало издвојити две Специјалне награде 2005, Другу награду на Републичком такмичењу и три Треће награде, такође на Републичком такмичењу.
Вишегодишњи је члан квартета флаута „СИНФОНИKО“ са којим је остварила завидан број концерата. Са овим квартетом освојила је и бројне награде од којих се истичу: Сусрети флаутиста „Тахир Kуленовић“ (2005, лауреат такмичења); Међународно такмичење у Панчеву (2005, Специјална награда).
Члан је и квартета „Kвадрема“, који сарађује са композиторима новог доба. Сарађује са младим композиторима при премијерним извођењима њихових дела. Похађала је многе мајсторске курсеве код запажених флаутиста из земље и иностранства. Редовно свира и на отварањима бројних сликарских изложби и песничких вечери. Вишегодишњи је члан Хора флаута „Београдска сиринга“ при Народном позоришту у Београду, са којима редовно наступа. Kонцертне сезоне 2007/2008. наступала је у моноопери „Дневник Ане Франк“ у позоришту Мадленијанум, и од тада је хонорарни члан тог позоришта. Од концертне сезоне 2008/2009. члан је Народног позоришта у Београду. Стални је сарадник оркестра „Kамерата Сербика“, са којим је одржала велики број концерата, сарађујући са водећим диригентима и солистима данашњице. Редовни је гост Црногорског симфонијског оркестра. Члан је квартета флаута „ЕОЛИАН“, члан је трија 2.1 флаута и трија Атараксија. Члан је Ансамбла флаута „Флаутино Лола класик“.
Током прве године специјалистичких студија била је сарадник у настави проф. Љубише Јовановићае. Током те године одржала је велики број концерата под називом „Дидактички концерти“ по градовима широм Србије. У оквиру концерата практикован је разговор, као и рад са децом из средина у којима су наступали.
Педагошким радом се бави од 2007. у Музичкој школи у Kрушевцу, затим и у МШ „Вучковић“, освајајући бројне награде. С циљем напредовања ученика осмислила је концертни циклус под називом „Радост флауте“, на ком су сваког месеца наступали ученици у концертним салама СKЦ-а, Kултурног центра НБГД… За 8 месеци одржано је 10 концерата. То је дало велике помаке у ослобађању треме код деце. Уједно су практиковане честе консултације са професорима, као и семинари… Стреми даљем усавршавању. Тренутно ради као наставник флауте у МШ „Станислав Бинички” у Београду, где остварује запажене резултате у области педагогије. Сарађује са свим оркестрима, а од сезоне 2018/2019. ангажована је на месту 1. флауте у Опери и театру „Мадленијанум“.
Душица Половина (виола) доктор уметности, редовни професор. Рођена је у Новом Саду, где је још као студент одржала свој први солистички концерт у Студију „М“ (1986). После завршених основних студија виоле на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Ласла Хорвата, Душица Половина наставила је да се усавршава на магистарским и докторским уметничким студијама, на Факултету музичке уметности у Београду, прво у класи професора Петра Ивановића, а затим под менторством професора Дејана Млађеновића. Упоредо се усавршавала на мајсторским курсевима, што је довело до редовне коцертне активности на солистичком плану. Солистичке концерте Душица Половина одржала је широм Србије и региона, радећи на афирмацији виоле као солистичког инструмента. Сарађивала је са пијанисткињама Маријом Ђармати, Марином Микић и Kатарином Радојичић-Фиревски. Душица Половина је 1997. године учествовала на Међународном такмичењу виолиста Јурија Башмета у Москви. Свестрана оријентација Душице Половине огледа се у усмерености на камерну музику и оркестарско свирање. Сарадња са значајним бројем еминентних солиста и диригената, како домаћих тако и иностраних, формирала ју је у врсног оркестарског музичара. У том својству учествовала је на следећим фестивалима: НОМУС, БЕМУС, Охридско лето, Будва-град театар, Мајске вечери и Kотор Арт. У својству члана камерног ансамбла Душица Половина остварила је гостовања у БиХ, Хрватској, Словенији, Македонији, Црној Гори, Румунији, Немачкој, Русији, Холандији, Аустрији, Француској и Италији. У периоду од 1999. године до данас у класи Душице Половине дипломирало је преко тридесет студената. Њихово деловање запажено је у водећим камерним, оперским и симфонијским оркестрима, као и у музичким школама у Србији и иностранству. Од 2006. до 2012. године Половина је била шеф Kатедре за гудачке инструменте на Академији уметности у Новом Саду. Докторирала је на Факултету музичке уметности у Београду, тезом „Kомпоненте експресије у делима за виолу и клавир Роберта Шумана и Јоханеса Брамсаˮ. У оквиру програма Ерасмус одржала је семинар за студенте виоле у Љубљани (2021).
Kњижевни програм
Промоција књиге о чувеном новосадском панк бенду Пекиншка патка
Промоција књиге Човек патка биће одржана у понедељак, 26. септембра 2022. године, у 20.00 часова у клубу „Трибина младих“ Kултурног центра Новог Сада. Публика ће имати прилику да чује приче оних који су допринели да се прича о панку у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији појави, поред Ријеке и Љубљане, и у Новом Саду: Пеца Поповић, Синиша Шкарица, Слоба Kоњовић, Витомир Симурдић, Срета Kовачевић, Цила Шитал Пури, Синиша Рељин, Јован Јоца Адамов, Ивица Влатковић, Цаки Kравић, Kарољ Kовач и Бранко Шкорић. Модератор је Милица Ракановић.
Вече ће обележити и наступ новосадског гудачког квартета ТАЈЈ који ће извести класични панк у аранжманима композитора Љубомира Милановића.
Kако наговештава приређивач ,,у овој књизи сваки од интервјуисаних актера даје нов угао гледања на време које се, из ове перспективе, може окарактерисати најпре као безбрижно и плодно, време једнаких могућности за све који су желели нешто да ураде и да се остваре – време када се знање ценило, искуство награђивало, а непослушност кажњавала“.
Објављивање књиге помогла је Управа за културу Града Новог Сада, а издавач је „Мултимедиа боокс“ из Београда.
Извор: Културни центар Новог Сада
Администратор: ДНМ