ТОКОМ ОКТОБРА ТРАЈАЋЕ ВЕЛИКА ИЗЛОЖБА У ПРОСТОРИМА НОВОСАДСКОГ ДИСТРИКТА
НА ПУТЕВИМА СРПСКЕ УМЕТНОСТИ 1923 -2023
Од Коњовића до Марине Абрамовић
Сто година српске уметности
ВИП ауторско вођење: 30. септембар у 18 часова
Свечано отварање: 30. септембар у 19 часова
У просторима Дистрикта у Новом Саду, у оквиру манифестације Калеидоскоп културе, 30. септембра у 19 часова отвара се репрезентативна изложба „На путевима српске уметности 1923-2023“. Поставку је приредила новосадска Галерија Бел Арт у сарадњи са Фондацијом Нови Сад – европска престоница културе. Према концепту аутора изложбе ликовног критичара Саве Степанова ова поставка је замишљена као један могући поглед на најзначајнија збивања и уметничке личности које су обележиле српску модерну уметности током протеклих сто година од 1923, када је формиран Дистрикт у Новом Саду, па до данас.
Изложба је подељена на пет сегмената који су одређени друштвеним амбијентом, али и ликовно-уметничким специфичностима и биће представљена у шест засебних простора у оквиру Дискрикта. Први део изложбе маркира период од двадесетих година прошлог века и појаве зенитизма, као нашег аутентичног доприноса интернационалној авангарди, те развој модерног српског сликарства до почетка Другог светског рата – од краткотрајног али значајног кубизма којим је у нашем сликарству унета драстична промена схватање слике и њеног бића до експресионизма између два рата. У том сегменту изложбе се презентују дела великана наше уметности Саве Шумановића, Милана Коњовића, Петра Добровића, Јована Бијелића, Ивана Радовића, Марка Челебоновића, Стојана Аралице, Милене Павловић Барили, Ивана Табаковића и других. Послератна превирања у српској уметност (од 1945. до краја 60-тих) биће представљена кроз дела нове генерације уметника која ће установити „естетски модернизам“ и увести српску (и југословенску уметност) у европске уметничке тенденције, као што су чланови „Задарске групе“ (Мића Поповић, Петар Омчикус, Бата Михајловић, Коса Бокшан и др), чланови „Децембарске групе“ (Лазар Возаревић, Зоран Петровић, Милош Бајић, Миодраг Б. Протић, Стојан Ћелић и други), Бошко Петровић и други. Тих година на сцени је и изузетна генерација скулптора (Олга Јеврић, Ана Бешлић, Олга Јанчић, Јован Солдатовић, Нандор Глид). Потом се јављају заговорници енформела (Фило Филиповић, Мића Поповић, Вера Божичковић, Шиља Тодоровић, Бранко Протић, Ач, Богданка Познановић) а затим и неколико заговорника ставова „нових тенденција“ (после енформела) као што су Мира Бртка, Милена Чубраковић, Александар Томашевић, Дамњан и др). Још током раних шездесетих и седамдесетих у српској уметности се појављују покрети обнове слике и нове фигурације започете идејама групе Медијала (Леонид Шејка, Владимир Величковић, Дадо Ђурић и др), трансформисана у поп-артистичке ставове Душана Оташевића. Нова фигуративна уметност је потом била изузетно прихваћена од тада младих уметника попут Милана Блануше, Драгана Мојовића, Александра Цветковића и других. Велики рез у нашој уметности је направљен крајем шездесетих и током седамдесетих година прошлог века када наступају актери тзв. „нове уметничке праксе“ и концептуалне уметности а на изложби ће бити заступељена дела чувене београдске групе уметника у којој су били Марина Абрамовић, Раша Теодосијевић, Ера Миливојевић, Неша Париповић, Зоран Поповић и Гергељ Урком и чланова суботичко-новосадске групе Босцх+Босцх (Сомбати Балинт, Славко Матковић, Атила Черник, Ласло Салма, Ласло Керекеш и Каталин Ладик), Богданке Познановић и чланове новосадских Група КОД (Славко Богдановић, Мирослав Радојчић, Мирослав Мандић, Слободан Тишма, Пеђа Врањешевић) те групе Е КОД (Копицл). Постмодернистичка уметност осамдесетих у предкризно југословенско доба, доноси покрет „нове слике“ са неоекспресионистичким сликарством које предводе „преобраћени“ концептуалиста Ласло Керекеш, те Милета Продановић, Дестил Марковић, група Алтер имаго и вајар Мрђан Бајић. У последњој деценији двадесетог века дешавају се активистички покрети, обављају се модернистички принципи нарочито изражени у „новој скулптури“ Посебну фигуру у овом покрету представља Звонимир Сантрач са својим монументалним инсталацијама.
Последњи сегмент изложбе посвећен је уметности после 2000. године када у српском друштву долази до транзицијских промена. Истовремено, појавила се и транзиција унутар саме уметности – од класичних ка новим технолошким медијима истражују се нове уметничке могућности дигиталне, технолошке и екранске слике…
Током трајања изложбе, до 28. октобра, поред водјења кроз поставку одржаваће се и низ презентација, разговора, пројекција и других програма посвећених српској уметности двадесетог и почетка овог века.
Пре званичног отварања изложбе од 18 до 18.40 часова је за представнике медија и ВИП госте предвиђено ауторско вођење Саве Степанова. Након свечаног отварања у 19 часова, међународно афирмисан уметник Балинт Сомбати ће извести перформанс На линији а биће приказан видео рад новосадског уметника Драгана Војводића Дисторзија организма.
Извор: Галерија Бел Арт
Администратор: ДНМ