Аутор посланице за Светски дан игре 2025. године је Михаил Баришњиков. Ово је његова порука:
Често се говори да игра може изразити неизрециво. Радост, туга и очај постају видљиви; отелотворени изрази наше заједничке крхкости. Да игра може пробудити емпатију, инспирисати љубазност, подстакнути жељу за излечењем, а не за повредом… Посебно у времену у коме стотине хиљада људи трпи неизвесност и последице ратова, сведоци су политичких преврата или протествују против неправде – искреност наше мисли добија витални значај. То је тешка обавеза и терет за тело, за игру и уметност. Ипак, уметност је и даље најбољи начин да се одреди облик неизреченом, и поставе питања: Где је моја истина? Како да поштујем себе и своју заједницу? Коме или чему дугујем одговорност?
Рођен 1948. године у Риги, Михаил Баришњиков се сматра једним од најславнијих играча нашег времена. Након почетка спектакуларне каријере у лењинградском Киров балету, дошао је на Запад 1974. године, настанио се у Њујорку, као првак Америчког балетског театра (АБТ). Године 1979., придружио се Њујорк сити балету, где је радио са Џорџом Баланшином и Џеромом Робинсом. Годину дана касније именован је за уметничког директора Америчког балетског театра, где је током наредне деценије представио нову генерацију играча и кореографа. Од 1990 до 2002. године, Баришњиков је био директор и играч компаније Wхите Оак Данце Пројецт, коју је основао заједно са кореографом Марком Морисом. Године 2005, покренуо је свој уметнички центар (БАЦ) у Њујорку, креативни простор за представљање и неговање мултидисциплинарних уметника из целог света. Под његовом уметничком дирекцијом, програми овог центра опслужују преко 700 уметника и око 22000 гледалаца годишње. Баришњиков је глумац, номинован за Оскара, и фотограф чији су радови излагани у музејима и галеријама широм света. Његове фотографије биле су део публикација за Апертуре и Ванитy Фаир, између осталог. Његови објављени радови укључују књигу “Мерс, мој пут” (2008). Међу бројним признањима је Награда Кенеди Центра, Национална медаља части, Награда Комонвелт, Цхубб Феллоwсхип, Награда Џером Робинс и Вилцек награда из 2012. године, док је 2010. године добио статус француског Официра легије части. Баришњиков је два пута гостовао на Београдском фестивалу игре, и то 2009. године у Новом Саду (“Три сола и дует” – кореографи Матс Ек, Бенжамин Милепје и Алексеј Ратмански), и 2017. године у Београду (“Бродски – Баришњиков” – режија Алвис Хараманис).
Године 1982., Светска алијанса за уметничкуигру (Wорлд Данце Аллианце) у оквиру Међународног позоришног института при УНЕСЦО-у (ИТИ УНЕСЦО), покренула је обележавање Светског дана игре. Изабран је 29. април, датум рођења Жана Жоржа Новера (1727-1810), зачетника модерне игре. Планетарна прослава јединствене уметничке дисциплине, почива на универзалности језика који превазилази све политичке, културне и етничке границе, пружајући могућност уједињавања људи око заједничког и непоновљивог искуства – игре! Сваке године, по један славни кореограф или играч упућује посланицу која кружи светом. Аутора бирају Светска алијанса уметничке игре и извршни одбор Међунарнодног позоришног института при УНЕСЦО-у. Порука се преводи на све језике света. Захваљујући Београдском фестивалу игре, бројни аутори ове поруке су добро познати и нашој публици: Јиржи Килијан, Акрам Кан, Твајла Тарп, Сиди Ларби Шеркауји, Мурад Мерзуки, Матс Ек, Маги Марен, Вилијам Форсајт…
Извор: Београдски фестивал игре
Администратор: ДНМ