– 3 ФЕСТ – од 4. до 6. новембра 2022.
Порекло назива фестивала заснива се на троуглу односа, који је поставио Питер Брук, у оквиру једне представе: унутрашњи односи извођача, међусобни односи извођача на сцени и њихов однос са публиком.
Вечерњи програм чине представе које се баве истраживањем корена физичког исказивања у било којем празном простору који можемо назвати отвореном позорницом.
Свечано отварање првог Међународног фестивала савременог театра ТХРЕЕ ФЕСТ (3 ФЕСТ), који се одржава у Новом Саду, биће у петак, 4. новембра, а фестивал ће трајати три дана, до 6. новембра.
Први 3ФЕСТ фестивал, под слоганом „Порекло“ (ОРИГИНС), бавиће се питањем митологије, настанка, одлука и директног утицаја прошлости на данашњи развој човечанства.
У главном програму фестивала биће приказане три представе, из Словеније, Хрватске и Србије,
које су стваралаштво неких од најзначајнијих имена позоришне режије: Ивице Буљана, Матије Дебељуха и Ливије Пандур.
Представа Слипарија, према истоименом делу Милана Раковца, у извођењу Истарског народног казалишта у режији Матије Дебељуха, отвориће овогодишњи, први 3ФЕСТ, 4. новембра, у 19.30 часова, на великој сцени Новосадског позоришта Ујвидеки Сзинхаз. https://www.ink.hr/repertoire/sliparija/
Следећег дана, 5. новембра, биће изведена представа Турингов строј Беноа Солеа, у извођењу Мини театра из Љубљане, у режији Ивице Буљана. Представа се игратакође на великој сцени Новосадског позоришта Ујвидеки Сзинхаз, у 19.30. https://www.mini-teater.si/si/articles/3788/turingov-stroj
Фестивал се затвара у недељу, 6. новембра балетом Хазарски речник – ловци на снове, рађеном по мотивима романа Милорада Павића, у режији Ливије Пандур, Балета Народног позоришта из Београда.
Ово велико балетско остварење у једном чину биће изведено на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта, у 19.30 часова. https://www.narodnopozoriste.rs/sr/predstave/hazarski-recnik-lovci-na-snove
Улазнице су у продаји на Билетарници Српског народног позоришта, за представу Хазарски речник, и Новосадског позоришта, за представе Слипарија и Турингов строј.
У оквиру пратећег програма биће приказане студентске представе Кући Академије уметности из Новог Сада и Лола Монтез Академије уметности из Приштине.
Као део пратећег програма биће одржана и радионица која ће кроз примену система вежби Гротовског уводити елементе хатха yоге, односно вежбе дисања.
3ФЕСТ ЛАБ је лабораторија гласа, испирисана традицијом хатха јоге, укључујући Лабораторијско позориште Гротовског, које се фокусирало на истраживање сложености глумачке уметности.
3ФЕСТ ЛАБ нуди увод у основе хатха јоге са акцентом на развој личног, интимног и јединственог елемента дисања које за циљ има развој гласа, као најосетљивијег инструмента глумца.
Фестивал је подржала Градска управа за културу Нови Сад и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
Партнери фестивала ове године су Аир Сербиа и Сеннхеисер.
———————————————————
Ивица Буљан о представи Турингов строј:
Драма Турингов строј Беноа Солеа је 2019. освојила четири награде „Молиèре“ за најбољи текст, редатеља, глумца и представу у Француској. Туринга у Мини театру глуми Нејц Цијан Гарлатти, истражитеља Росса, љубавника Мурраyа, шахиста Хугха Алеxандера игра Тимон Штурбеј. Ника Корењак глуми Мајку, Сњегуљицу и Судца.
Наша представа је омаж великом генију Алану Турингу који је поставио прве визије модерног рачунарства и дао темељне увиде у оно што је постало познато као „умјетна интелигенција“. Био је један од најутјецајнијих разбијача кодова Другог свјетског рата, а његова је криптологија убрзала савезничку побједу. Након његове смрти већина његових ратних достигнућа остала су скривена, далеко од погледа јавности у нацији захваћеној паником због Хладног рата. Дана 7. липња 1954. године Алан Туринг, британски математичар, један од најиновативнијих и најмоћнијих мислилаца 20. стољећа – родоначелник модерног рачунарства – умро је као злочинац, осуђен према викторијанским законима као хомосексуалац и присиљен прихватити кемијску кастрацију. Британска влада се тек 2009. јавно испричала за његово прислино лијечење, а још касније, 2013, краљица Елизабета ИИ је потписала Турингу краљевско помиловање, 59 година након што је домаћица пронашла његово тијело у кући у Wилмслоwу, близу Манцхестера. Мртвозорник је утврдио да је умро од тровања цијанидом и да си је одузео живот „за вријеме поремећаја равнотеже ума“. Поред њега је пронађена напола поједена јабука. Биографи су нагађали да је отров прогутао поливши јабуку цијанидом и појевши је како би прикрио окус отрова. Други и данас тврде да је отрован. Легенда каже да је Стеве Јобс по тој јабуци обликовао лого за „Аппле“ у част свом генијалном претходнику. Турингово име повезује се с најтајнијим ратним операцијама британских разбијача кодова у Блетцхлеy Парку, пространом имању сјеверно од Лондона, гдје је наѕирао дешифрирање шифри које је створио строј Енигма нацистичке Њемачке.
Фасцинација Туринговом причом инспирирала је филм „Игра имитације“ из 2014. године, у којем су главне улоге играли Бенедицт Цумбербатцх и Кеира Книгхтлеy. „Замислио је оно што је постало познато као универзални Турингов строј – у бити рачунало какво данас познајемо“ написао је Андреw Ходгес у књизи из 1983. „Алан Туринг: Енигма.“ Туринг је развио методу која је постала позната као „Турингов тест“, својеврсни мисаони експеримент како би се утврдило може ли се рачунало понашати као човјек. У послијератним годинама Турингова фасцинација рачуналима довела га је до дизајна Аутоматског рачуналног строја. Иако никада није изграђен, Туринг је вјеровао да ће „рачунало понудити неограничени простор за практичан напредак према утјеловљењу интелигенције у умјетном облику“, написао је Ходгес.
—————————————————–
Матија Дебељух о представи Слипарија:
Представа Слипарија настаје као дугогодишње истраживање, проучавање и рад на адаптацији истоименог романа Милана Раковца.
Почевши од једноставне жеље да направим филм о човјеку који се „нађе“ изгубљен у великом пространству истарске шуме негдје у околици Момјана, гдје потом, као у замршеном ребусу, покушава докучити властите коријене и властити идентитет, поступно сам почео откривати природну љепоту тог дијела истарског крајолика те топлину његовог језика и зачудне обичаје који у том крају постоје. Интензивнијим истраживањем тог територија и његових обичаја тако сам наишао и на бројне митове и легенде, саткане у древним истарским шторијама, како онима о штригама и штригунима, тако и онима о напуштеном злату, јамама и чудноватим ликовима који у њима обитавају… А онда сам све то што ме толико интригирало открио, на фасцинантан начин испреплетено, у роману „Слипарија“ Милана Раковца.
Мотивиран и импресиониран језиком који се појављује у роману, а који је данас већ полако на прагу да буде потпуно изгубљен, у адаптацију сам се упустио са идејом стварања елегантног споја традиционалног и сувременог духа Истре, који обухваћа и спој двију стваралачких генерација: оне моје као редатеља и сценариста, и оне Милана Раковца као аутора романа. Као битан елемент легенде која је у фокусу Раковчевог и мог интереса, оне о јами Јамурини и митском бићу Билфу, намеће се људска похлепа, реализирана овдје кроз потрагу за златом, точније за златним голубовима који наводно живе у јами. Кроз ту метафору проведена је критика искварености коју доносе богатство и моћ те удаљавање од исконског односа са земљом који овдје симболизира невина дјечја игра. Једнако као и у роману, и приче изнесене у представи, измићу једнозначном тумачењу, оне истовремено говоре о човјековој доброти, али и о злоби, о обманама и преварама одрастања, о расту и разарању човјекова идентитета, о значајима и разочарањима једног културног идентитета у нестајању.
Извор: ТВ Арс Медија
Администратор: ДНМ