Kustoska vođenja kroz stalnu postavku „Hronologija srpske umetnosti“ održaće se u subotu i nedelju, 15. i 16. februara, u 13.00 i 17.00 sati
Vode: msr Stanislava Jovanović Mindić i Ivana Janjić, kustoskinje
Povodom Dana državnosti, 15. i 16. februara, ulaz u Galeriju Matice srpske će biti besplatan, a publika će imati priliku da se na kustoskim vođenjima upozna sa modulom Hronologija srpske umetnosti.
Srpska kultura XVIII veka neraskidivo je vezana za religioznu umetnost kao simbol verskog identiteta, dok su na srpsku umetnost u XIX veku uticale okolnosti određene životom srpskog naroda u okvirima Habzburške monarhije i Osmanskog carstva. To je period obeležen oslobodilačkom borbom, težnjom ka ujedinjenju srpskog naroda i formiranjem samostalne države. Tokom XIX veka novoformirano srpsko građanstvo, evropeizirano i finansijski osnaženo, postalo je nosilac društvenih promena i naručilac umetničkih dela. Umetnici su usvajali nove ideje iz evropskog slikarstva tokom školovanja na likovnim akademijama u Beču i Minhenu. Tokom XX veka srpska umetnost razvijala se u snažnom dijalogu između evropske modernosti i lokalnih osobenosti. Umetnost aktivno beleži sliku društva koje se menja, često ga oštro kritikujući. Početkom XX veka Beč, Minhen, Budimpešta i Prag smenjuje Pariz kao vodeći centar i uporište novih generacija srpskih umetnika koje prihvataju i promišljaju ideje impresionizma, ekspresionizma, kubizma, različite avangarne tendencije, te koncept povratka redu i težnje ka apstraktnom izrazu.
Kako je tekao razvoj srpske likovne umetnosti i koje su to umetničke pojave koje je određuju? Krenite na umetničko putovanje kroz modul Hronologija srpske umetnosti i upoznajte se zografskim ikonama, grafikama, slikama, crtežima i skulpturama iz epoha baroka, klasicizma, romantizma, realizma i modernizma.
Izvor: Galerija Matice srpske
Administrator: DNM