Конзерваторска прича „Анатомија иконе“
Петак, 7. фебруар у 19.00 сати
Предавање држи: проф. др Оливера Клисурић
Шта се крије иза површине више од 300 година старе иконе, насликане у јединственом зографском стилу? Кроз спој науке и уметности, представићемо мулти-аналитичку студију иконе Свети Теодор Тирон и Свети Георгије, непознатог аутора.
Коришћењем савремених техника, попут ултраљубичастог и инфрацрвеног осликавања, компјутеризоване рендгенске томографије, спектроскопских анализа и електронске микроскопије, открићемо скривене слојеве, подцртеже, пигменте, структуру дрвене подлоге… Тим истраживача у ком су били физичари, конзерватори, радиолози и историчари уметности предано је радио на разоткривању најситнихих детаља иконе. Ови детаљи не само да нам приказују технику сликања и материјале, већ нам помажу да разумемо историјски и културни контекст у којем је икона настала, као и да ли је кроз векове пролазила кроз рестаурације. Такође, први пут код нас, а према нашем сазнању и у свету, биће приказана и техника двоенергетске комјутеризоване томографије за карактеризацију пигмента баш на овој икони.
Дођите да откријете како наука и историја уметности могу да се споје и разоткрију тајне 300 година старог уметничког дела!
Др Оливера Клисурић је редовни професор на Департману за физику, Природно-математичког факултета у Новом Саду. Поред тога, предаје Биофизику на Медицинском факултету, а од пре пет година води и мастер курс Оптичке методе у конзервацији на Академији уметности. Основна научна област јој је физика чврстог стања, шире наука о материјалима, у оквиру које је објавила више од 80 научних радова са преко 1000 цитата. Са почетком рада на Академији уметности, пробудила је своје дугогодишње интересовање за уметничка дела и то преточила у археометријску страст, односно предан научно-истраживачки рад посвећен очувању нашег културног наслеђа.
Кустоска вођења кроз сталну поставку „Ужитак: Ритуали и навике“
субота и недеља, 8. и 9. фебруар, у 13.00 и 17.00 сати
Воде: Ивана Растовић и мср Никола Ивановић, кустоси
Модул Ужитак: Ритуали и навике пружа сазнања како се представе свакодневног живота и обедовања разликују од прошлости до данас. Култура испијања вина, начини облачења и провођење свакодневних активности формирају нашу културу до најситнијих делова. Поједина уметничка дела представљају како се живело и уживало некад и колико се ти ритуали разликују данас.
Историја забаве прича је о човековој потреби за заједничком радошћу, али и о друштвеној еволуцији и еманципацији појединца. Иако су људи одувек тежили окупљању, одмор и разонода су се разликовали и били су условљени обичајима средине, родним улогама и местом у друштвеној хијерархији. У српској уметности ове моделе понашања видимо на бројним жанр-композицијама. Прославе празника, породична и лична славља, свадбе и рођендани, најстарији су видови забаве.
У гастрономској историји европске културе, има ли шта важније од вина? Од Илијаде и Одисеје до Библије, у поезији, сликарству, музици, на филму, вино је увек ту. Као неизоставан симбол митолошких и религиозних наратива, опажамо га од трпезе Бахуса, бога вегетације, плодности и уживања, до хришћанског сећања на Христову жртву. У ликовној уметност вино често видимо и на приказима берби грожђа, где слатки мириси ферментације зазива путеност, телесна задовољства и завођење, али и као детаљ кафанских сцена где испијање вина подсећа на пороке и алкохолизам.
Промене у одевању и развој моде у српском друштву могу се пратити на бројним портретима из XVIII, XIX и XX века. Представљена гардероба, шминка, накит и други аксесоари, као и поза коју заузима модел, говоре о друштвеном статусу портретисаних, њиховим тежњама и жељама. Док неки поносно истичу свој грађански костим, други спајају европски стил облачења са фесом као националним обележјем.
Извор: Галерија Матице српске
Администратор: ДНМ