KATALIN LADIK URUČENA NAGRADA SAVA ŠUMANOVIĆ

Žiri za dodelu Nagrade „Sava Šumanović“ za likovnu umetnost u sastavu Vesna Latinović, galeristkinja i direktorka Galerije Bel art; Svetlana Mladenov, istoričarka umetnosti i likovna kritičarka i Sava Stepanov, likovni kritičar, sastao se u petak, 27. februara 2023. godine i doneo jednoglasnu

O  D  L  U  K  U

da se Nagrada „Sava Šumanović“ za likovnu umetnost dodeli multimedijalnoj umetnici

K  A  T  A  L  I  N       L  A  D  I  K

Umetnička biografija Katalin Ladik je započeta tokom šezdesetih godina prošlog veka. Pojavila se kao pesnikinja hrabrog nadrealističkog erotskog poetskog jezika koji je itekako iritirao čitaoce i  javnost socijalističkog društva. Ubrzo se aktivno uključila u avangardistička zbivanja tadašnje nove umetničke prakse. Za sebe je večito govorila da sve njene umetničke aktivnosti proizilaze iz potrebe da ostvari vlastite poetske ideale, a da ju je njen novosadski multikulturalni i višejezički zavičaj  „osposobio“ da se slobodno bavi jezikom i njegovim mogućnostima. Posvećena je prevazilaženju lingvističkih granica. Tokom sedamdesetih se bavi konceptualnom umetnošću i učestvuje u radu grupe „Bosch+Bosch“. Verovatno je najranija umetnica performansa u našoj, ali i u čitavoj istočno evropskoj umetnosti. U njenoj stvaralačkoj praksi izuzetno je važna uloga tela kao izvora izražajne snage. Dosegla je izuzetne domete svojom fonetskom poezijom i radikalističkim jezičkim istraživanjima kroz vizuelne izraze, pokrete, gestove, a njen rad podrazumeva bavljenje kolažima, fotografijom, video snimcima, performansima i hepeninzima u prirodi i urbanoj sredini.

Tokom celokupnog umetničkog opusa Katalin Ladik je izuzetno aktivna. i u aktuelnom trenutku Žiri za dodelu Nagrade „Sava Šumanović“ je iznašao više povoda da ovu umetnicu proglasi laureatom. Nedavno je  u Novom Sadu objavljena njena autobiografska knjiga „Mogu li da živim na tvom licu“ (Izdavačko preduzeće Forum, (Re)konekcija, 2021).  Izuzetno struktuiran sadržaj knjige je specifičnim formalnim prestruktuiranjem pretvoren u multimedijalno delo koje uz (prozni) tekst sadrži i poetske i foničke iskaze, brojne dokumentarne fotografije održanih performansa, vizuelne poezije i drugih artefakata. 

Žiri je smatrao izuzetno značajnim i prisustvo njenih radova iz Verbund kolekcije na prošlogodišnjoj izložbi Feminističke avangarde 70-tih koju je kurirala dr Gabriele Schor (iz Beča) u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine te na ovogodišnjoj peštanskoj izložbi Umetnost bez granice održane u okviru manifestacije Most Srbija a na kojoj su izlagali umetnici Mađari iz Vojvodine koji žive i zapaženu deluju i u mađarskoj i u srpskoj savremenoj umetnosti.

Treći povod je upravo završena izložba Katalin Ladik neobičnog naslova „Ooooooooo-pus“ u galeriji Haus der Kunst u Minhenu. U nekoliko velikih dvorana je prikazan retrospektivni pregled umetničinih radova, instalacija i zvučnih kulisa. Tom prilikom je umetnica realizovala performans istoimenog naslova, u ambijentu monumentalne arhitekture koja je zahvaljujući letričkim aplikacijama (multipliciranjem slova O na zidovima velikog stepeništa) dobila poetski kodiran izgled. Katalin Ladik je u takvom ambijentu, sa nesvakidašnjom sigurnošću, izvela minimalistički performans u kojem dominira njena glasovna interpretacija koja je, zahvaljujući izuzetnoj akustici,  ispunila čitav prostor snažnim poetskim i metaforičkim nabojem.   Zbog svega toga, čini se da ovaj performans poseduje paradigmatičko značenje – njime se objedinjuju najznačajnije osobenosti čitavog umetničinog opusa Katalin Ladik, principi njene umetnosti koja, danas i ovde, nudi uzorne etičke i vitalističke principe.

Zbog svega toga, članovi Žirija su ubeđeni u ispravnost svoje odluke  da Katalin Ladik ponese nagradu  koja je zaštićena imenom velikog umetnika Save Šumanovića, umetnika koji je, kako je to još 1939. godine konstatovao ugledni Pavle Vasić, „uvek tražio nove puteve iako takvu avanturu, ne savetuje plašljiva opreznost ljudi koji spokojno uživaju u prosečnim rezultatima. Jer, mnogi umiru idući za otkrićima – kao Ikar u sonetu Deportovom – ali drugi, kao Šumanović, produžuju svoj put koji će jednog dana, možda, biti jednoglasno priznat kao otkrovenje jedne nove stvarnosti.“                          

Članovi Žirija: Vesna Latinović, Svetlana Mladenov, Sava Stepanov, predsednik.

Izvor: Galerija BelArt

Administrator: DNM

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *