Јован Солдатовић (РС) / Крамар (АТ)
РОДЕ
уторак 26. новембар у 19.00
Кустоскиња: Светлана Младенов
Крамар / Јован Солдатовић
Крамарова збирка Беле роде у дијалогу са скулптурама Јована Солдатовића
Изложба РОДЕ трага за везом две различите уметничке стратегије, Крамарове окренуте истраживању у пољу фотографије и Солдатовићеве реализоване кроз скулпторске форме. Сусрет ова два уметничка концепта указује на заједничко поштовање издужених, елегантних форми. Крамар то чини у својим фотографијама посвећеним родама. Било да фотографише њих или њихове симболе, предмете посвећене њима, фасцинира га вертикално постављена форма (рода која стоји на једној нози, уздигнутог издуженог врата). Мотиве за своје фотографије проналази у Аустрији, Хрватској, Србији, Румунији, Молдавији, Мађарској и Пољској.
Идеја вертикале је перманентно присутна у делу вајара Јована Солдатовића. Она је доминантно и консеквентно заступљена у целокупном уметниковом опусу понајвише у његовом поетско метафоричком приступу теми човека и људске фигуре а у анималистичком опусу у фигури роде или чапље.
Галерија БелАрт изложбу реализује у сарадњи са Аустијским културним форумом из Београда поводом обележавања рођендана једног од најмаркантнијих уметничких фигура југословенског простора друге половине XX века који је својим скулптурама трајно обележио идентитет Војводине и Новог Сада.
Јован Солдатовић (Черевић/Србија, 1920 – Нови Сад, 2005), дипломирао на Академији за ликовне уметности, вајарски одсек, у Београду 1948. године у класи професора Томе Росандића. Од 1949. до 1953. године, радио је као сарадник вајара-мајстора Томе Росандића у Државној мајсторској радионици. Прву самосталну изложбу приредио је у Галерији Графичког колектива у Београду 1952. године. У Нови Сад се вратио 1953. године, где је по позиву учествовао у оснивању вајарског одсека Више педагошке школе, у којој је и први професор вајарства. Учествао је у оснивању првих атељеа на Петроварадинској тврђави. Као стипендиста фонда “Моша Пијаде”, 1965. године, провео је два месеца у Лондону и Паризу. До пензионисања је био ванредни професора Академије уметности у Новом Саду. Добитник је бројних награда и признања за свој уметнички рад. Његови радови налазе се музејима и приватним колекцијама у земљи и свету. Аутор је великог броја јавних скулптура и споменика.
КРАМАР (Беч/Аустрија, 1971), студирао комуникологију, историју и политику у Бечу, али после много година одустаје од студија. Концептуални фотограф који ради за различите уметничке, дизајнерске, културне и друштвене институције у Бечу, Доњој Аустрији и Бургенланду. Ради у мађународним оквирима као уметник и аутор. Балканом путује од раних 1980-их, прво са родитељима, затим самостално, истражујући различите теме у земљама „источног блока“ и њиховим државама наследницама, посебно у Молдавији, Румунији, Бугарској и Србији.. Живи и ради у Бечу, Сабари (Аустрија) и Тираспољу (Молдавија) и ‘’на успутним станицама’’ између ова три града. Уметник Крамар је 2021 покренуо пројекат МУЗЕЈ ФИСЦХКИ – СТВАР ЗА МНОГЕ како би се музеализовала збирка медија и предмета, које је сакупио. Крамар користи слике и објекте налик садржајима старих музејских фиока као збирку и алат за приповедану причу и историјски наратив. Сторкланд-Пројекат почиње 2019. године и још увек траје. КРАМАР се заљубио у беле роде и њихову појаву у различитим облицима. Сторкланд прича о родама које је до сада срео. Његови медији су дигитална фотографија са 50мм објективом и сакупљеним предметима. Из ових музејских фиока настаје дијалог са Јованом Солдатовићем. .
Извор: Галерија БелАрт
Администратор: ДНМ