ИЗЛОЖБА „ПРОГОНЕЕЕ МЕ ТВОЈЕ ОЧИ“

Изложба „Прогонеее ме твоје очи“ умјетника Тадије Јаничића

Четвртак, 18. јул у 20 часова

Музеј савремене умјетности Републике Српске

Изложба духовитог назива „Прогонеее ме твоје очи” црногорског умјетника Тадије Јаничића која је реализована у сарадњи Народног музеја Црне Горе и Музеја савремене умјетности Републике Српске биће отворена у четвртак, 18. јула у 20 часова у Музеју савремене умјетности Републике Српске. На изложби су представљене слике, цртежи, рељефи, скулптуре и објекти које је умјетник радио посљедњих неколико година, а на којима се бави преиспитивањем комплексних релација савременог друштва и живота малог, маргиналног човјека кроз необичне, зачудне наративе. Изложба је реализована као резултат недавно потписаног Споразума о сарадњи са Народним музејом Црне Горе, најзначајнијом музејском институцијом Црне Горе.

Нетипична изложба „Прогонеее ме твоје очи” умјетника Тадије представља својеврсно детектовање необичних феномена наше свакодневнице. Сам назив је алудирање на пјесму Здравка Чолића, чим се реферише на популарну културу. Као лајт мотив у радовима појављују се исколачене очне јабучице које се пропињу, дрско зуре и на крају остављају утисак да некога прогоне, па отуда и назив ове занимљиве изложбе. Сликасрке сцене су често смјештене у амбијенте који су измишљени и који могу бити било гдје. Нагласак у радовима јесте на актерима, радњи, ситуацији која се често разрјешава облачићем са текстом који, посматрач, на први мах, вођен здравом логиком, никада не би повезао са насликаном сценом. Кроз свој умјeтнички рад он брише границе између елитног и маргиналног, те свакој теми приступа духовито и чини се безбрижно. Тадија духовито региструје, сагледава и субверзивно пародира друштвени, социјални и емоционални контекст савременог друштва. Занимљиво је споменути и то да умјетник врло вјешто, у готово све слике, убацује апсурдан текст са којим се директно надовезује на ироничне текстове српског концептулног умјетника Раше Тодосијевића.

„Тадија се бави преиспитивањем комплексних релација савременог друштва и живота малог, маргиналног човјека кроз необичне, зачудне наративе. Морално посрнуће, емотивна руинираност, риалитизована реалност, бизарни догађаји, сензационализам, тривија, императивни конзумеризам, недовршена транзиција, трагикомична располућеност између жеља и могућности, свеопшта пољуљаност свих норми овога свијета, теме су које су у фокусу умјетника. Такву стварност Тадија, попут луцидног хроничара/воајера, деконструише субверзивном афирмацијом и преводи у умјетничка дјела. Користећи иронију, аутоиронију, парадокс, гротеску, очуђење и апсурд као најподеснија средства у својој стратегији, умјетник нам враћа у искривљеном огледалу слику свакодневице. Тако прозаична свакодневица у његовим сликама постаје очуђена, урнебесно забавна, инфатилна, али испод те разине доживљаја провијава опорост и декаденција епских размјера.” – из текста кустоскиње изложбе Љиљане Караџић.

Кустоскиња изложбе је историчарка умјетности Љиљана Караџић, а кустоскиња координатор је Лана Павловић, виши кустос МСУРС.

Изложба ће бити отворена до 25. августа 2024. године.

Tадија Јаничић је рођен у Никшићу 1980. године. Завршио је основне и мастер студије на Академији уметности у Новом Саду. До сада је имао преко тридесет самосталних изложби у Мађарској (Галерија Art9, Будимпешта), Италији (Balkan party, MAC Maja Arte Contemporanea, Рим), Јапану (Галерија Den, Токио), Švajcarskoj (Лаки комади, Гараперун, Цирих), Словенији, Црној Гори и Србији. Такође, учествовао је на групним изложбама на Ostersund kunstvideofestival (Шведска, 2004), Умјетничкој клиници у Музеју савремене уметности у Новом Саду (Србија, 2005), Културном центру Србије у Паризу (Француска, 2007), Галерији Lucas Feichtner у Бечу (Аустрија, 2010), Музеју Erarta и галерији савремене умјетности у Санкт Петербургу (Русија, 2012), Галерији le Club des Arts при Савјету Европе у Стразбуру (Француска, 2013), Галерији Nest у Женеви (Швајцарска, 2015). Д‌јела Тадије Јаничића се налазе у колекцијама Народног музеја Црне Горе, Музеја савремене уметности Војводине, Музеја града Новог Сада, Филозофског факултета у Новом Саду, Теленор колекцији и бројним приватним колекцијама.