Поводом случаја насиља у породици и институционалног злостављања двоје малолетне деце из Новог Сада, 30.03. 18. у 11 часова, испред зграде Основног суда у Новом Саду, обратио се медијима представник „Удружења очева“, Дејан Павловић. Дејан је за медије изјавио да се Удружење очева током петогодишњег рада никада у јавности није обраћало поводом појединачног случаја, међутим, због озбиљности и грубог кршења права двоје деце, принуђени су као удружење да реагују.
Поводом овог обраћања медијима преносимо у целости саопштење за јавност, у нади да ће надлежне институције хитно реаговати.
На фотографији: Дејан Павловић
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ О СЛУЧАЈУ ЗЛОСТАВЉАЊА ДВОЈЕ МАЛОЛЕТНЕ ДЕЦЕ У НОВОМ САДУ
Након учесталог правног указивања на кршење права двоје малолетне деце – жртава породичног насиља, Удружење очева из Новог Сада огласило се и јавно, указујући да овај случај прати низ нелогичности, те да би било недопустиво да се овакав пример у будућности понови.
– Овај јавни корак који смо предузели не представља мешање у судске поступке, ни притисак на независно судство, већ је реч о потреби да се заштите жртве од насилника, рекао је на почетку обраћања Дејан Павловић, председник Удружења очева које се пет година у континуитету бори за права деце и родитеља.
У мају 2015. године основна школа у Новом Саду код двојице својих ученика, рођене браће, препознала је знаке насиља у породици. Школа је поступила по Протоколу и о томе обавестила надлежни орган старатељства – Центар за социјални рад Града Новог Сада. Центар је, по хитном поступку раздвојио децу од мајке против које је покренут кривични поступак за насиље у породици по члану 194 став 3, у вези става 1 Кривичног законика. Основни суд у Новом Саду је такође потврдио такву хитну привремену меру и продужио је до окончања поступка. Виши суд у Новом Саду је потврдио хитно измештање деце код оца уваживши исказе школског Тима за борбу против насиља, два независна тима Центра за социјални рад и записник Министарства унутрашњих послова, проценио да су искази тачни, веродостојни, временски уједначени, а да се исказ мајке узима као избегавање одговорности и њено неувиђање у своје социјално неприхватљиве васпитне мере. Полиција је јула 2015. године поднела Основном јавном тужилаштву у Новом Саду кривичну пријаву против мајке за кривично дело Насиље у породици, насиље над децом по члану 194 став 3 у вези става 1 Кривичног законика.
Деца никада нису у Основном јавном тужилаштву у Новом Саду, а по захтеву адвоката по службеној дужности саслушана, ни у посебним условима у погледу кривичног дела, нити је то Заменик јавног тужиоца предлагао и тражио, већ само одредио вештачење. Основно јавно тужилаштво у Новом Саду до данас није подигло оптужни предлог или одбацило кривичну пријаву, а само на основу побијаног вештачења које је трајало 5 минута и на које суд није одобрио допунско или ново вештачење, Основни суд у Новом Саду доноси решење о укидању привремене мере, стављањем ван снаге вршење родитељског права од стране оца и налаже да се деца врате мајци, не узимајући у обзир старост и законску обавезу изјашњавања деце у оваквим одлукама, затим, не узимајући у обзир бројна мишљења тимова Центра за социјални рад који су у супротности са налазом вештака. Налази Центра су сачињавани праћењем стања у породици пуне три године. Осим тога, Основни суд у Новом Саду доноси решење, а на више пута понављан захтев мајке, о смештању деце у дом чему се, такође, у потпуности супротставља Центар за социјални рад јер деца нису ничим угрожена у домаћинству оца, нити су починитељи било каквог дела због ког би их сместили у дом. Ово решење је у целости укинуо Виши суд у Новом Саду. Основни суд у Новом Саду игнорише чињеницу да су деца свој исказ да “желе да живе код оца” дала пре одласка од мајке у јуну 2015. године после седам година живота код ње, па поновила након одласка код оца приликом опсервације два независна тима Центра за социјални рад, а онда суд уважи спорно мишљење вештака да их је отац отуђио. Поставља се питање како неко може да отуђи децу која не живе са њим? Овим налазом судских вештака бавили су се и други вештаци и побили га у целости, што суд опет није уважио. На основу свега наведеног, мајка пријављена за насиље над децом покренула је поступак враћања деце код ње још 2016. године. Извршни судија је донела решење да се изврши враћање деце која су пријавила да су жртве, мајци против које је Више јавно тужилаштво тражило наставак поступка за насиље у породици над својом децом и усмено најавила да би извршење, по трећи пут, требало да се обави у наредним данима.
– Морамо да напоменемо да је први покушај извршења обављен у стану у коме деца живе са оцем који се није противио извршењу, уз присуство више представника полиције, три представника Центра за социјални рад, адвоката обе стране, мајке и судије где је судија тражила да посао извршења обави Центар за социјални рад. Посебно истичемо да је Полиција ту да заштити службена лица од евентуалног инцидента, а не да спроводи присилу над децом, да је Центар ту да заштити интерес деце, а не да обавља посао извршног судије и да су, уз уношење у записник деца јасно и аутентично исказала своју жељу да остану да живе код оца. Центар је, потпуно у супротности са налазом вештака дужевременским праћењем потврдио до тада више пута изречено мишљење да су деца напредовала у школи о чему сведоче и бројни извештаји из школа које похађају, да имају све услове за нормалан раст и развој, да имају добру бригу и да није сврсисходно измештање деце, а посебно не док се не оконча кривични поступак за насиље у породици од стране њихове мајке и не утврди да ли су деца безбедна. Том приликом представници Центра су одбили потписивање записника јер је извршни судија рекла да одлаже извршење, а стручни тим и деца су јасно ставили до знања да се не слажу са извршењем, истиче Павловић чије је Удружење од почетка упућено и укључено у случај.
За други покушај је отац довео децу у Центар за социјални рад Града Новог Сада, предао их извршном судији и удаљио се, не протививши се извршењу. Покушај је обављен у Скрин соби Центра где су деца остављена са мајком да разговарају. Тада мајка прети деци да они неће одлучивати о томе где ће живети и каже једном од синова: „жао ми је што ћу да ти упропастим најлепше дане“. Покушај извршења је обављен под аудио-видео надзором и под пратњом извршног судије, адвоката обе стране и стручног тима Центра. И тада су деца недвосмислено, аутентично исказала своју жељу да остану да живе код оца и рекла да их оваквим поступцима мајка још више удаљује од себе и да је се плаше. Нови налаз Центра није се разликовао од претходних јер није било промене ни у понашању мајке, а ни у ставу деце уз напомену да никако није сврсисходно раздвајати децу.
Како извршни судија није извршила предају деце ни други пут, не зато што то отац онемогућава већ зато што по закону децу не може нико да присили, вратила их је јер су деца опредељења да ће побећи ако буду приморана да иду код мајке или смештена било где мимо њихове воље. Тада Извршни судија доноси решење о затвору оцу у трајању од 60 дана сваљајући одговорност на њега. Ово решење је у жалбеном поступку.
– Напомињемо да су деца у четрнаестој и седамнаестој години живота, да по Породичном закону имају право изјашњавања где и са киме ће живети те да се у овом случају директно крше основна права деце, међународно потписане Конвенције о правима деце, Универзалне декларације о људским правима, Породични закон и Закон о кривичном поступку. Кривични закон јасно каже да се забрањује суочавање малолетних лица са осумњиченима за кривично дело насиља у породици те доводимо у питање у чијем се онда интересу ради ако све треба да буде усмерено у правцу заштите најбољег интереса деце? Није на нама да истражујемо мотиве, али се свакако доводи у питање исправност поступака према деци. Да ли је то добра порука деци или је то казна, опет није на нама да судимо, али ово су озбиљне ствари која на децу могу да оставе велике последице, каже Павловић.
Мајка не показује својим делима да жели да успостави контакт са децом, напротив, у протеклих годину дана два пута је тражила да се деца сместе у дом јер не желе да иду код ње, а Центар је децидирано против тога јер деца нису ничим угрожена код оца нити на било који начин доприносе свом смештају у дом. Такође, мајка је покушала да испише дете из средње школе за коју се дете определило, а што је и одбијено од стране Просветне инспекције.
– Наше обраћање јавности није притисак на независно судство већ обавештавање јавности о одобравању злостављања деце од стране осумњичене, и што је још горе, од стране појединих институција, у овом случају и суда и тужилаштва који крше бројне законе и међународно потписане уговоре. Овим путем позивамо и надлежне надзорне органе да реагују у заштити интереса не само ове деце, него и оне која не могу ни на овај начин да искажу своје, како проблеме, тако и свим законским актима стечена права.
Удружење очева
Извор: ТВ Арс Медија
Видео и фотографије: Жељко Савић, видео новинар
Molim Vas da se ne ogranicavate na jedan slucaj, ovakvih slucajeva ima na stotine u Srbiji. Pitanje je samo ko je zakazao, dal centar za socijalno, dal sud ili tuzilastvo. U ovim slucajevima je problem sistema a na pojedinacnih institucija. Nezavisno sudstvo je izraz koji nam kaze da niko ne moze da vrsi pritisak na sudiju, ali to sudiju ne abolira od presuda koje su donesene mimo zakonskih normi. Najveci problem kod nas je uvodjenje pravila “ PRESUDA PO SOPSTVENOM UBEDJENJU“ to se mora pod hitno izbrisati iz naseg Zakona. Sudija je duzan da postupa i sudi po zakonu, jer u protivnom se onda postavlja pitanje, koji je smisao odonosenja zakona, ako sudija moze da ti sudi kako je njemu volja. I jos jedno da dodam, Sudija treba da je nezavistan, ali i odgovoran, on mora da odgovara za svoje postupke i presude, narocito u porodicnim procesima, tu nije problem, dal je neko nekoga prevario, dal je neko nesto ukrao, dal je necije metar zemlje jer je neko pomerio medju, ovde se radi o nasoj deci, o urusavanju porodice, placacemo majkama da radjaju decu, samo se pitam ko ce tu decu da zacne, pod ovim okolnostima mi muskarci treba da se zaista pitamo, dal mi zelimo da imamo decu, koju ce nam kasnije sistem oduzimeti, ugnjetavati, vrsisti pravno nasilje nad njima. Deca posle 10 godine zivota imaju pravo da se izjasne o mestu gde ce ziveti, a posle 15 godine da se sami odrede gde zele ziveti odnosno sa kojim roditeljem. i tu je -Tacka.