ФИЛМ „МУЊЕ: ОПЕТ“, СВЕЧАНО ЈЕ ПРИКАЗАН НА ПРЕМИЈЕРИ  У НОВОМ САДУ 

Свечана премијера филма „Муње: Опет!“ приказанa је новосадској публици 30. марта у биоскопу Арена Cineplex, уз присуство дела глумачке и ауторске екипе.

Филм је наставак култног остварења “Муње”, по други пут у режији Радивоја Раше Андрића.

У главним улогама глуме:  Борис Миливојевић, Сергеј Трифуновић, Ивана Зечевић, Јелисавета Сека Саблић, Никола Ђуричко, …

Након пројекције филма, новинари из разних редакција, имали су прилику да  разговарају са глумцима.

Новинар наше редакције портала ТВ Арс Медија, Жељко Савић, разговарао са глумцима: Миона Марковић, Марко Павловић, Стојша Ољачић и са редитељем Радивојем Андрићем о овом филму.

Радивој Раша Андрић

Одговарајући на питања новинара, Радивој Раша Андрић је изјавио:

„Стекли су се услови за снимање филма и сценарио је постао добар. Прошло је много времена од првог дела и цео свет се променио. Пошто је филм о две генерације људи, ми смо покушали да направимо конекцију између те две генерације. Покушали смо генерацији Z да објаснимо генерацију Х и то не путем уобичајених, али екстремних примера. Циљ је да се те две генерације повежу. Разлика између првог и другог филма је велика. За време првог филма изгледало је као да је само Србија на ивици провалије, а у ово време изгледа да је цео свет на ивици провалије. У првом филму они траже касету, а сада генерација која одраста, не зна шта је то касета и чему служи. Овај филм је покушај да се генерацији Z објасни генерација Х, што је био велики и компликован задатак“.

Ж.С: Шта вам је било најзахтевније током режирања овог филма?

Радивој Раша Андрић: У овом филму, у највећем броју сцена је било између седам до девет глумаца, у некима и по тринаест. То значи да сам ја увек морао свакоме да приђем и говорим шта треба да раде. То траје и тешко је.

Миона Марковић (Мила Сила)

У разговору са новинарима, глумица Миона Марковић је о својој улози изјавила: „Мила Сила је певачица у успону каријере. Амбициозна је и препотентна. Било ми је јако забавно да је креирам. Иако смо радили са великим глумцима, атмосфера је била породична и лагодна. Погледала сам филм и допао ми се.“

Ж.С: Да ли је било захтевних сцена?

Миона Марковић: Било је доста технички захтевних сцена, на пример, било је јако тешко снимити Пена Party.

Ж.С: Да ли сте били фанови првог дела филма?

Марко Павловић: Наравно. Први пут сам га гледао у основној школи, али сам га са временом све више заволео. Кад сам постао старији, схватио сам контекст и време у којем је тај филм стваран и зашто је он људима био толико примамљив и интересантан.

Стојша Ољачић: Као млађи нисмо могли да схватимо о чему се тачно ради. Отприлике тинејџерских година и касније смо схватили шта то у ствари представља. Мислим да оно што се дешавало пре двадесет година и данас је потпуно друга прича. Зато мислим да је и јако занимљив филм, сукоб генерација.

Ж.С: Порука у филму, која говори да млади научници – студенти, остају у иностранству, како ви гледате на то?

Марко Павловић: За мене је исељавање младих можда и један од највећих проблема. Мислим да је то велика трагедија и да морамо да се запитамо због чега се то догађа и да пронађемо неко решење. Ја потпуно разумем моју генерацију зашто одлазе. Једноставно морају. На неки начин су приморани како би и они могли да напредују.

Трејлер филма:

Радња филма:

Прошле су године, а код Попа и Марета све је исто: нема девојака, нема кеша, нема ни доживљаја. Kао и увек, не разумеју се са светом и новом музиком која влада. Гојко цвета, краљ је Беча и успешни музички продуцент. Управо је избацио нови хит певачице Миле Силе. Међутим, део песме је „позајмљен“ од школских другара. Истовремено великодушни Гојко организује прославу годишњице матуре у Бечу јер већина одељења живи по свету. Зна се ко једини није позван! Старе ране се не заборављају. Поп и Маре, бледи као креч, морају у Беч. На путу ће срести младе шампионе хемије и разне колоритне особе/сподобе, међу којима и бившу разредну Смиљу Тортуру.

Улазнице су у продаји на благајнама биоскопа Арена Cineplex!

За ТВ Арс Медију:

Текст: Жељко Савић, новинар

Фотографије: Срећко и Страхиња Савић.

Администратор: ДНМ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *