ФЕМИНИЗАЦИЈА ПРОСВЕТЕ
- Увод
Жене у просвети доминирају. Tа појава је позната и у другим државама и названа је „доминација жена у просветној струци” („preponderance of women in the teaching profession”). Код нас жене чине две трећине запослених у просвети.
- Предшколске установе
У предшколским установама у Србији жене чине око 95 одсто особља. Дакле, жене ту апсолутно доминирају.
Уопште узев, жене су умешније за рад са малом децом; боље проничу у њихове жеље и намере. Имају више стрпљења и тактичности. Па ипак, зар није пожељно да мушкарци у већем простотку буду васпитачи? Зар готово потпуна феминизације предшколских установа није дискриминаторна према мушкарцима? Можда би и ту требало увести „систем квота”?
- Основна школа
У нижим разредима основних школа (прва четири разреда) жене чине око 90 одсто особља. У вишим разредима основних школа (од петог до осмог разреда) жене чине око 80 одсто особља.
Уопште узев, педагошки рад са децом природно више лежи женама. Поседују вишe тзв. емоционалнe интелигенцијe (emotional intelligence). Па ипак, да ли је та презаступљеност жена у основним школама добра за развој деце, поготово мушке? Уколико дечака подиже самохрана мајка (а то је нажалост данас чест случај), а током цеолкупног основношколског образовања сусреће само жене, где је модел мушкарца сa којим се можете идентификовати?
- Средње школе
У средњим школама жене чине око 60 одсто особља. Посебно доминирају у гимназијама и педагошким школама. Како то утиче на васпитање и образовање ученика? Није још направљено ниједно истраживање које би се посветило том питању.
- Средњошколски васпитачи и педагози
О феминизацији средњих школа говоре и подаци о васпитачима у средњошколским домовима и педагозима у средњим школама. У Републици Србији жене чине 60 одсто васпитачког кадра који ради у средњошколским домовима и 83 одсто средњошколских педагога (у Војводини чак 95 одсто). Међу директорима средњих школа још увек доминирају мушкарци, али међу његовим стручним сарадницима опет доминирају жене.
- Више школе и факултети
У вишим школама и факултетима жене су заступљене у нешто мањем постотку него мушкарци (отприлике 55:45). Али и ту у неким сегментима доминирају (посебно у педагошким, уметничким, економским, туристичким, трговачким и филолошким смеровима). Наравно, у самом врху академске заједнице доминирају мушкарци (нпр. у САНУ). Aли у Министарству просвете oпет доминирају жене.
Укупно узев, жене чине две трећине особља у просвети. А тенденција феминизације просвете и даље постоји. Колико је то васпитно корисно?
- Васпитне последице
Потребно је извршити испитивања која би открила какве су педагошке последице одсуства мушкараца у просвети. Могуће је претпоставити да феминизација просвете има за последицу опадање ауторитета просветних радника. Ученици који су окружени женама као просветним радницама лако губе осећај за поштовање просвете и уопште ауторитета. Чини се да је феминизација просвете одговорна за опадање њеног нивоа и угледа.
- Интелектуалне последице
Можда је феминизација просвете одговорна за пад квалитета наставе. Ту би тезу требало емпиријски проверити.
Чини се да је феминизација просвете условила и то да су просветне установе постале бастиони феминизма. Феминисткиње су базу са свој рад добиле у просветним и културним установама, а посебно на високошколским установама хуманистичог усмерења (Филозофски, Филолошки, Педагошки факултет). A aкадемски феминизам својом огољеном једностраношћу негативно утиче на углед просвете у целини.
- 9. Брачне и демографске последице
У Србији данас постоји несразмер у образовању жена и мушкараца. Средњошколско образовање има 53 посто жена и 40 посто мушкараца. Више или високо образовање има 16 посто жена и 12 посто мушкараца. Дакле, жене су образованије од мушкараца. Које су последице те чињенице на „брачно тржиште” („marriage market”) и наталитет? Основна последица је та да су данашње жене (или девојке) у великој мери фрустриране чињеницом да има мало школованих мушкараца. Излаз из те ситуације је само један: држава треба да подстиче школовање мушкараца. Нажалост, држава преко својих многобројних феминистичких уреда подстиче школовање жена, а не мушкараца што ствара само још већу неравнотежу. А та неравнотежа само подстиче смањење броја склопљених бракова и рађања деце.
- Закључак
Потребно је извршити испитивања која би установила које су педагошке, интелектуалне, психолошке и демографске последице феминизације просвете. Ма какав се одговор добио неке ствари су већ сада извесне. Извесно је то да је потребно да држава подстиче школовање мушкараца и њихово запошљавање као просветних радника. То би благотворно деловало и на мушкарце и на жене. Нажалост, држава сада ради управо супротно.
Библиографија
- Радовић, Вера Ж., „Феминизација учитељског позива”, Учитељски факултет Краљице Наталије, Београд, 2007.
- Колин, Марија и Љиљана Чичкарић, „Економска и политичка партиципација жена у Србији у контексту европских интеграција”, Институт друштвених наука, Београд, 2010.
Текст: Владислав Ђорђевић
Фотографија: архива ТВ Арс Медије
Ажурирао:М.О.