ФЕМИНИЗАЦИЈА ПРАВОСУЂА

Комплементаристички одговор на радикални феминизам (11)

У судовима и тужилаштвима ради дупло више жена него мушкараца. Србија је феминкоратско друштво у дословном смислу те речи. То је друштву у коме владају жене.

1. Судство у рукама „судијки”

У врху правосуђа већ годинама доминирају жене. Проценат жена се мења из године у годину, али је увек велики.

Недавно је то било драстичнио: жена је била министарка правде (Снежана Маловић); жена је била председница Врховног касационог суда (Ната Месаровић); жена је била председница Друштва судија Србије (Драгана Бољевић); жена је била републички јавни тужилац (Загорка Доловац); жена је била и председница Уставног суда (Боса Ненадић). Правосуђе је у Србији феминизовано више него било где на свету.

2. Закони у женским рукама

Не само да жене кадровски доминирају правосуђем, него су и закони систематски на страни жена. Породично, изборно и казнено право систематски фаворизују жене. Радно право такође систематски фаворизује жене. Најочитији пример јесте тај што жене могу да иду раниј у пензију, а радни услови су им обично бољи.

3. Последице феминизације судства

Феминизација правосуђа има за последицу систематско правно фаворизовање жена, а тиме и дискриминацију мушкараца. Узгредна појава феминизације судства јесте и његова неефикасност. Судство се већ дуги низ година налази у поприличном хаосу.

4. Казнени систем

Док су жене презаступљене у судству, мушкарци су презаступљени у затворима. У Србији има око 11.500 затвореника. Огромну већину њих чине мушкарци. Услови у којима се налазе мушки затвореници углавном су нехумани. Има много узрока томе, а главни је пренатрпаност. Тренутни капацитет свих завода за издржавање кривичне санкције је око 7500 лица. Недостају капацитети за око 4000 затвореника.

Боравак у затвору је већ по себи стресоген, а пренатрпаност тај стрес још више повећава. Главне жртве те крцатости су мушкарци. Неки мушкарци се у очајању одлучују на самоубиство. Они нису способни да поднесу нечовечне затворске услове и насиље којем су изложени од других затвореника. Све је то далеко од очију јавности, а поготово од очију друштвено ангажованих „судијка”.

Главне жртве лоших затворских услова су мушкарци. Та чињеница противречи феминистичкој тези о мушкој друштвеној привилегованости. Када би мушкарци били заиста привилеговани, не би у толиком броју боравили у затвору. Наше друштво се све више претвара у велики концентрациони логор за мушкарце.

Имајући у виду недавно донет Закон о спречавању насиља у породици, мушкараца у затворма ће бити још више, јер ће тамо доспети већ на саму пријаву жена. Док „докажу невиност” може проћи доста времена.

5. Неморални и друштвено штетни систем „женских квота

Да ли у име „родне равноправности” треба да се уведе закон по коме у затворима мора бити најмање 30% припадница „мање заступљеног пола”, тј. жена? Питање је бесмислено. Сви му се можемо смејати. Одлазак у затвор одређује прекршај закона, а не полна припадност.

Али нико се не смеје исто тако бесмисленом изборном закону који предвиђа 30% припадница „мање заступљеног пола” у политичким телима. По ком то моралном и политичком основу треба у политичка тела да улазе особе у зависности од полног идентитета?! То је чиста бесмислица. Али скупштинска „Женска парламентарна мрежа” упорно брани ту небулозу.

Насупрот том бесмисленом критеријуму, ја сматрам да на политичке позиције треба да долазе особе независно од полне припадности. Критеријуми треба да буду способност и карактерност. Стога систем женских квота треба укинути као неморалан и друштвено штетан.

6. Закључак

Правни систем је кадровски и идеолошки скоро потпуно феминзован. У судницама доминирају „судијке”, а у затворима мушкарци. То је стога што су закони на женској страни и што су „судијке” често пристрасне. Оне су пристрасносте из много разлога, један од њих је и тај што су често инструиране од радикалних феминкисткиња из центара за социјални рад.

Судећи по феминистичком законодавству и по броју жена у судству и центрима за социјални рад, у Србији ће још више мушкараца завршавати у затворима и гробљима услед стреса, немаштине или неке друге невоље и неправде. Србија се све више претвара у феминистички идеал: концентрациони камп за мушкарце са женама „судијкама” и капоима.

Аутор: Владислав Ђорђевић