Поводом 250 година од рођења Тешана Подруговића (1775‒1815), најдаровитијег Вуковог певача, у Библиотеци Матице српске припремљена је електронска изложба која се може погледати од 1. октобра до краја 2025. године у јавном каталогу, а доступна је и на веб-сајту и друштвеним мрежама Библиотеке. Електронски каталог изложбе садржи 22 песме и 2 приповетке Тешана Подруговића, које је записао Вук Стефановић Караџић, као и изабрану литературу о њему са сигнатурамa. Ауторка изложбе је Силвија Чамбер, а уредник је Селимир Радуловић.
О свом најбољем певачу Вук је објавио белешке у два предговора (Српске народне пјесме, књига I и IV). На основу тих бележака, а у интерпретацији Владана Недића, сазнајемо да се Тешан, по оцу Гавриловић, родио у селу Казанцима у Гацку. Надимак Подруг или Подруговић добио је зато „што је био врло велики, тј. по другога човека”. У почетку се бавио трговином. Међутим, убивши једном, у самоодбрани, некаквог Турчина, морао је да напусти огњиште и да се одметне. Као хајдук, пребегао је 1807. у Србију. Након слома устанка живео је у Сремским Карловцима. У пролеће 1815. затекао га је тамо Вук „у највећем сиромаштву, где у риту сече трску и на леђима доноси у варош, те продаје и тако се рани”. Имао је тада око четрдесет година. „Био је паметан, и, као ајдук, поштен човек; врло је радо којешта весело и шаљиво приповедао, али се при том нигда није смејао, него је све био мало као намрштен”. Иако је знао да свира и гусле, он песме није певао већ их је казивао. Песме је Вуку казивао у Сремским Карловцима и у манастиру Шишатовцу. Чим је избио други устанак Подруговић се вратио у Србију. „Пошто се оне јесени Срби умире с Турцима, он отиде у Босну, и проврљавши којекуда по своме пређашњем обичају, састави неколико коња и намести се негде у Нахији Сребреничкој да живи као кириџија; но наскоро потом испребијају га некако Турци, па умре од убоја.” ‒ „Никога ја до данас нисам нашао”, завршава Караџић, „да онако песме зна као он што је знао. Његова је свака песма била добра, јер је он (особито како није певао, него само казивао) песме разумевао и осећао, и мислио је шта говори.”
У предговору четвртој књизи народних песама, 1833, Вук је навео да је од Подруговића записао двадесет и две песме: Наход Симеун, Женидба Душанова, Марко Краљевић и Љутица Богдан, Марко Краљевић и Вуча џенерал, Цар Лазар и царица Милица, Женидба Марка Краљевића, Марко Краљевић познаје очину сабљу, Марко Краљевић и кћи краља арапскога, Марко Краљевић и Арапин, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Марко Краљевић и Ђемо Брђанин, Женидба Ђурђа Смедеревца, Женидба Поповића Стојана, Женидба Тодора Јакшића, Новак и Радивоје продају Грујицу, Женидба Ива Голотрба, Хајка Атлагића и Јован бећар, Женидба Стојана Јанковића, Женидба Ивана Ришњанина, Сењанин Тадија, Ришњанин хаџија и Лимун трговац и Поп Црногорац и Вук Копривица.
Што се тиче приповедака, Тешан је Вуку испричао и две приповетке: Међедовић и Међед, свиња и лисица.
Извор: Библиотека Матице српске
Администратор: М. К.