Библиотека Матице српске је, у уторак, 29. априла, свечано обележила свој дан. На почетку Свечане академије скупу су се обратили митрополит бачки господин Иринеј, председник Матице српске Драган Станић, и министар културе Републике Србије Никола Селаковић.
Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, одржао је Беседу о књизи и библиотеци. „Беседу, за једну од минулих прослава, можда се неко од вас сећа, изговорио сам у славу књиге у књизи, библиотеке у библиотеци, књиге која вековима пружа своје лозе, у славу јагањца Христовог, Величанственог Таршанина, који је, у оно време кад се, као и данас, љуљала светска кућа, грађена, као и данас, од непечене опеке, не знајућ Исуса, у себи открио Христа, рађајућ се у њему, сведочећи да не живи у себи, већ у њему. Данас бих вашу пажњу усмерио ка нашој српској књизи, изнедреној из Књиге, Очеве, из које читамо ево већ осам и по векова. Ка Савиној књизи, ка књизи Заступника и Даваоца наде и љубави, који је своје племе склањао од заводљиве славе, земаљске, чувајући га од привезаности за пролазно, од удовољавања неудовољивим и ненаситим прелестима, ка књизи пастира који је знао – кад се изађе из зидина тела, из непроходних шума и дубоких провалија, из живота кратког, земаљског, који се у Писму непролазном и не назива животом, већ странствовањем, беспутицом кроз земљу изгнанства нашега, и муке наше, кроз земљу страдања и плача, како начинити срце богољубиво од срца грехољубивог, срце чисто од срца сласти! Па као што се Порфирије, Геласије и Ардалион, кроз игру сместише у место шатора давног, и у сузама искреног покајања умише ранији греховни живот, тако и он многе ништавне трунчице прашине, из рода српскога, што се покајаше, претвори у свеце, многе безаконе у праведнике. И утврђиваше их у светлости јеванђеоској, скидајућ завесу с очију душе њихове. И мољаше благог и доброг Исуса да опрости немар наш и немоћ нашу и да нас све обожи, сложи и умножи. И тај неугасиви и препорађајући светосавски зрак сунца, што се спушта на све земље српске и сав народ српски, обнавља се, из века у век, светлећи, из књиге, светосавске, – сад делом непрекорачивог Острошког Подвижника, што нас спасава од беда видовних и невидовних, сад делом Цетињског Чудотворца, пастира и молитвеника свега српскога и православнога, сад делом Светога и Равноапостолнога Николаја Србског. Тај орадошћени зрак Сунца спушта се на све српске земље и на сав српски народ који се, и данас, утамничени и распети, умивају њиме, бришућ сузе уплаканих, утољујућ бол болних, сједињујућ разједињене“, рекао је, између осталог, управник Радуловић.
На Дан Библиотеке уручена је Награда Златна књига Библиотеке Матице српске, која је ове године припала Драгану Јовановићу Данилову, песнику, есејисти и ликовном критичару.
На почетку своје беседе Данилов је упоредио библиотекаре са зографима, који дуго и темељно припремају зид и подлогу за своје фреске. „Та подлога за нас писце јесу библиотеке, та подлога за нас писце јесу књиге“, рекао је овогодишњи лауреат. Говорећи о Матици српској и њеној библиотеци, Данилов је апострофирао љубав и посвећеност с којима се ово сабиралиште брине за оно што нам је дато и што нам је остављено на дар.
Награду Златна књига чине повеља, плакета, округли сто о делу добитника и зборник радова с округлог стола. Повеља и плакета су добитнику уручене током свечане академије у част Дана Библиотеке, а округли сто ће бити одржан у новембру ове године, након чега ће бити објављен и зборник радова.
Захвалнице Библиотеке Матице српске ове године су припале Ернестини Перковић, Радмили Малетин и Петеру Хајнерману, дугогодишњим библиотекарима Библиотеке Матице српске, као и Градској библиотеци у Суботици и Народној библиотеци у Пироту.
У културном програму учествовао је хор Карловачке богословије, док је програм водила Соња Дамјановић.
Дан Библиотеке Матице српске обележава се у знак сећања на датум када је 1864. године донета одлука о пресељењу Матице српске и њене библиотеке из Пеште у Нови Сад.
Извор: Библиотека Матица српска
Администратор: ДНМ