ЧЕТВРТО ВЕЧЕ СЕРБИА ФАСХИОН WЕЕК-А: ОЧАРАВАЈУЋА СИНЕРГИЈА АВАНГАРДЕ, КЛАСИКЕ И НЕОБУЗДАНЕ КРЕАТИВНОСТИ

У наставку програма 24. издања националне недеље моде, дизајнери из Русије, Африке, Грчке и Балкана одушевили публику иновативним колекцијама које славе различитост и одрживост

На четвртој вечери Сербиа Фасхион Wеек-а, овогодишње издање поново је показало раскош свог међународног сјаја, окупљајући дизајнере из различитих крајева света, али и различитих модних филозофија. Овај фестивал лепоте и креативности, највећи модни догађај у овом делу Европе, потврђује свој кредибилитет не само као платформа за домаће и иностране таленте, већ и као мост између различитих култура и стилова.

Вече је отворила талентована дизајнерка Мелиса Хујић из Босне и Херцеговине, која је кроз своју колекцију „Етиqуетте“ прославила женску храброст и аутентичност. „Жена је та која мене инспирише. Храбре су, не плаше се да искажу оно што јесу кроз одећу коју носе“, нагласила је Мелиса, подсећајући нас да мода није само визуелна уметност, већ и језик кроз који жене могу изразити своју снагу и индивидуалност.

Након ње, модну писту преузела је Шицева Елена Владимирова из Русије, чији је спој авангардних и класичних елемената дао савремен, али вечан израз колекцији. „У колекцији су спојени авангарда и класика. Волим да комбинујем ове две крајности,“ истакла је Елена, пружајући публици елегантне комаде намењене модерној жени.

Словеначка дизајнерка Хелена Жиндрашић, која је уследила, донела је софистицираност са детаљно обликованим моделима, док је румунска дизајнерка Анца Захариа одушевила публику својом практичном колекцијом која пркоси сезонским променама. „Може да се носи између свих годишњих доба,“ рекла је Анца, очарана атмосфером Сербиа Фасхион Wеек-а, где је креативност без граница.

Након кратког предаха, вече је наставила дизајнерка из Грчке, Георгија Цхиони, чија је колекција била инспирисана богињама из грчке митологије. „Могли смо да видимо богињу рата, богињу трагедије и многе друге које су употпуниле моју причу,“ изјавила је Георгија, додајући да је један од реквизита био традиционални грчки инструмент, специјално позајмљен из музеја за ову прилику.

Дизајнерка Милијана Глишовић из Србије наставила је с јаком поруком о одрживости, представивши колекцију креирану од рециклираних материјала. Њена ревија била је омаж одрживој моди, показавши како прошлост може постати инспирација за будућност. „Скоро цела колекција је израђена од рециклираног материјала. Поносна сам на то,“ рекла је Милијана.

Хрватски дизајнер Ницолас Диамане затворио је овај део програма колекцијом „Сангуис Линеа,“ која је, комбинацијом словенске митологије и елемената готике, ренесансе и класицизма, оставила публику без даха. Боје његове колекције – црна, бела и црвена – представљале су дубоку симболику крвне линије и наслеђа. „Хтео сам да спојим нашу културу, словенску митологију са некаквим додацима готике, класицизма и ренесансе. И у овој колекцији заступлкене су боје по којима је бренд Диамане препознатљив. Црна, бела и црвена представљају нашу крвну линију“, рекао је Ницолас.

Посебан блок вечери обележила је колекција Удружења афричких дизајнера, која је пружила право освежење на писти. Спој европског и афричког стила одушевио је присутне, док су манекенке носиле моделе који су изражавали раскош афричке модне традиције. „Сербиа Фасхион Wеек представља високе стандарде, окупља квалитетне дизајнере и моделе. Поносан сам што смо део тога,“ изјавио је један од афричких дизајнера, најављујући даље планове за сарадњу.

Вече је затворила дизајнерка Мина Сидик, чија је колекција препознатљива по јарким бојама и лепршавим креацијама, које су симболизовале слободу и радост. Њени модели, као и у претходним издањима, славили су женственост кроз богате колоритне форме које су освајале публику.

Сербиа Фасхион Wеек још једном је потврдио да мода није само питање естетике, већ и рефлексија глобалних културних струјања, мост између прошлости и будућности, као и огледало духовних и уметничких вредности које обликују наш свет.

Фото: Зана Тјугај, Вук Ђермановић

Администратор: ДНМ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *